Uzgoj bukovače

0
164

U našim krajevima, bukovača nije retka gljiva i može se videti u šumama, najviše na bukovom drveću. Rastu na stablu u grozdovima nalik na školjke. Postoje bele, ružičaste, plave i Kraljevske bukovače, mada se kod nas mogu naći uglavnom samo bele (sive) bukovače.

Blagotvorna dejstva bukovača su prvo otkrili Kinezi, gde se danas najčešće koristi sušena ili u prahu, a Evropljani su počeli da je upotrebljavaju krajem pretprošlog veka. Danas se ona uzgaja na vrlo jednostavan način širom sveta i zajedno sa šampinjonom i šitakom predstavlja najčešće gajenu gljivu. Međutim, kod nas gljivarstvo nije naročito razvijena grana poljoprivrede, pa tako ni uzgoj bukovače nije na zavidnom nivou. Gaje je samo pojedinci, entuzijasti u manjim gljivarnicima. Postoji puno razloga da se to promeni i da se ova izvanredno kvalitetna gljiva počne i kod nas gajiti u većem obimu.

Pre svega, gljiva se može gajiti na raznim podlogama (slama, pozder, piljevina, drvene oblice i razni drugi poljoprivredni otpad), ima visoku toleranciju prema temperaturi (10-25 o C),nizak rizik kod uzgoja, visoke prinose (20-25 % od težine vlažnog supstrata), izuzetno je otporna na bolesti i štetočine, kvalitetna je i vrlo ukusna gljiva, na tržištu je uglavnom deficitarna roba, a sa dobrim prinosom i prodajnom cenom, postiže isplativost uzgoja. Za uzgoj bukovače potrebna su relativno mala početna ulaganja kod pokretanja proizvodnje, tehnologija uzgoja je jednostavna tako da nije potrebna posebna stručnost uzgajivača. Za pokretanje proizvodnje nije potrebno obezbediti velik prostor, a ciklus proizvodnje je kratak, i traje svega 2-3 meseca.

Bukovača ima dve faze rasta. Prva faza je prorastanje kada se supstrat sa micelijom spakuje, obezbedi se svež vazduh, temperatura od 22–24C i mrak. Bukovača prorasta između 14. i 21. dana. Posle toga se prelazi na drugu fazu, plodonošenje ili, cvetanje pečuraka. Za tu fazu neophodni su temperatura od 16-18C, svetlo, prirodno ili neonsko, dosta svežeg vazduha i ispumpavanje ugljen dioksida. Ovo je važno, jer ga tokom cvetanja pečurke dosta proizvode. Pored toga treba aktivirati ovlaživače vazduha koji će vodenom parom osigurati vlagu od 80-90% .

Prve pečurke počinju da se pojavljuju iz rupa (koje su napravljene na džakovima) posle 5-6 dana, za 5 dana stižu na branje. Berba prvog talasa traje oko 5-6 dana i onda se čeka još toliko za drugi talas. Posle dva talasa cvetanja, džakovi se bacaju i to tako što se najlon skine, a istrošeni supstrat može da se odloži bilo gde u prirodu, jer je dobro đubrivo.

Najnovija istraživanja su pokazala da bukovača izuzetno blagotvorno deluje na ljudski organizam. Sadrži kvalitetne proteine i vitamine B1, B2, C, D, K. Takođe sadrži i minerale: selen, jod, cink, kalijum, gvožđe, fosfor, a ima nizak sadržaj natrijuma.

Tehnologija uzgoja gljive bukovače je čist proces poljoprivredne proizvodnje, a po primeni agrotehničkih mera spada u ekološku proizvodnju. S obzirom da je vrlo kvalitetan proizvod, njen značaj u prehrambenim navikama stanovništva je u stalnom porastu. Prvenstveno je namenjena prehrani, ali u poslednje vreme sve više raste interes za svim gljivama, pa tako i bukovačom, kao prirodnim izvorom supstanci različitih lekovitih svojstava koja se već stotinama godina primenjuju u tradicionalnoj medicini Istoka, protiv infekcija, visokog nivoa holesterola, za jačanje imuniteta i oporavak mišića i tetiva, kao i za smanjenje bolova i pospešivanje cirkulacije.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here