Uzgoj peršuna

0
47

Peršun je veoma zdrava ali i ukusna začinska biljka koju danas mnogi proizvođači uspešno gaje. Ovo je biljka koja vrlo dobro opstaje u hladnim uslovima i može da izdrži mraz i temperaturu čak do minus 20 stepeni. Koren peršuna je čest dodatak supama i sosevima jer podstiče apetit, dok se svež list dodaje na kraju pripreme kuvanog jela kako bi se sačuvao miris, aroma i ostali korisni sastojci.

Peršun je izuzetno značajna povrtarska vrsta. Od korenastog peršuna koristi se i koren i list u domaćinstvu, dok se kod lisnatog peršuna koristi samo list koji se suši na temperature od 55 stepeni do konačne težine od 8% vlage, odnosno sa 92% suve materije.

Kada je reč o korenastom peršunu, preporuka profesionalnim proizvođačima je da, kada je god to moguće, poseju 20% od ukupnih površina pod peršunom u pred zimskoj setvi kako bi u proleće imali što ranije plasman u vezicama. Preostalu količinu od 30-40% treba posejati tokom marta, odnosno prve dekade aprila, a preostalih 30-40% najkasnije do polovine maja meseca. Pošto se peršun proizvodi iz semena na stalnom mestu, neophodno je da se obezbedi dodatno navodnjavanje što je po savetu stručnjaka, obavezna agrotehnička mera.

Važno je da se u setvi poseje minimum million semenki po jedinici površine i to semena visoke biološke vrednosti, od 92% do 98%, kako bi se u vađenju ostvarilo minimum 700-800.000 biljaka. Pri ovakvom sklopu, visok nivo tehnologije proizvodnje na bankovima, pravilna ishrana i dobro obezbeđenje vodom, ostvaruju se ukupni prinosi na nivou 80-100 tona zadebljanog korena i nadzemnog vegetativnog tela, što znači da je zadebljanog korena 50-60 tona, a lista između 20-40 tona, što je značajno za profesionalne proizvođače, s obzirom da je cena već dugi niz godina vrlo visoka i kreće se u maloprodaji od minimum 1 euro, pa čak i 2 eura na zelenim pijacama.

Peršun se uzgaja zbog zadebljalog korena i listova karakterističnog, prijatnog mirisa i ukusa. Zadebljali koren je bogat belančevinama, vitaminima, flavonoidima, dok su listovi bogat izvor provitamina A i vitamina C. Sadržaj vitamina C u listu peršuna zastupljen je znatno više nego u listu celera, kupusa i salate.

Od minerala, kojih u 100 g lista ima 1.630 mg, najviše sadrži kalijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe i fosfor. Sveže i osušeno lišće, koren, plod i seme ove biljke koristi se u farmaceutskoj, kozmetičkoj i prehrambenoj industriji za proizvodnju začina i eteričnih ulja, dok se u ishrani najviše upotrebljava kao dodatak jelima.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here