Setvu jarog ječma treba obaviti prvih dana poljskih radova, kada se može kvalitetno pripremiti površina zemljišta i kvalitetno izvršiti setva, a to je krajem februara ili početkom marta. Ječam ima skromnije zahteve prema toploti i vlazi u odnosu na pšenicu, seje se na zemljištima slabije plodnosti, a setvu je najbolje obaviti deklarisanim semenom, krupnije frakcije.
Kod setve ječma, posebno ozimih formi potrebno je ispoštovati optimalni rok setve. Optimalni rok setve je prva polovina oktobra meseca i to od 1.– 15.oktobra. Setvu jarog ječma treba obaviti prvih dana poljskih radova, kada se može kvalitetno pripremiti površina zemljišta i kvalitetno izvršiti setva – krajem februara ili početkom marta. Ovo je posebno važno zbog kraćeg svetlosnog stadijuma kod ječma u odnosu na druge žitarice. On brže prelazi prve etape organogeneze u odnosu na druga žita, a posebno je rok setve u direktnoj zavisnosti od dužine trajanja IV faze organogeneze ili zametanja klasića, od čega direktno zavisi i potencijal za prinos jećma.
Ječam ima skromnije zahteve prema toploti i vlazi u odnosu na pšenicu. Klija na temperaturi od 1- 2ºC, a optimalna temperatura za razvoj je 15ºC. Mlade biljke izdržavaju temperaturu od -4 do -6ºC, a kada se okale i porastu (bokorenje) mogu da izdrže i -10 do -12 C. Zbog slabije razvijenog korenovog sistema u odnosu na druga strna žita, osetljiviji je na kisela zemljišta, posebno pivarski ječam. Odgovaraju mu plodna, strukturna zemljišta, sa optimalnom vrednošću pH = 6,5 – 7,2.
U praksi se ječam seje na zemljištima slabije plodnosti jer njegov genetički potencijal za prinos nije veliki, a na zemljištima manje plodnosti daje bolje rezultate nego druga strna žita. Ječam treba gajiti u plodoredu. Dobri predusevi bili bi: krompir, suncokret, kukuruz kraće dužine vegetacije i zrnene mahunarke. Treba izbegavati setvu ječma nakon strnih žita, posebno ovsa. Treba izbegavati setvu ječma nakon kultura intenzivno đubrenih azotnim đubrivima i travno – leguminoznih smeša, posebno pivskog ječma.
Setvu je najbolje obaviti deklarisanim semenom, krupnije frakcije, da bi se postigao visok prinos. Najbolja gustina setve bila bi 300-500 klijavih semenki/m2, najčešće oko 300-350 klijavih semenki/m2. Norma seme na zavisi od setvenog sklopa sorte, roka setve, klimatskih uslova, kvaliteta predsetvene pripreme – može se izračunati za svaku sortu na osnovu fizičkih i hemijskih parametara zrna. Neke okvirne norme bile bi: oko 180 – 220 kg/ha semena za ozime forme i 150 – 180 kg/ha za jare forme ječma. Ukoliko je predsetvena priprema slabijeg kvaliteta setvenu normu treba povećati za oko 10% od predviđene količine semena. Dubina setve zavisi od osobina zemljišta i kreće se od 3-4 cm na vlažnim i teškim zemljištima do 4 – 6 cm na lakšim i suvljim zemljištima.
