Vreme je za zaštitu jer je purpurna pegavost kupine opasna bolest. Najviše se javlja u junu mesecu. Usled pojave purpurne pegavosti zabeleženi gubici mogu biti i do 80%.
Prvi simptomi pegavosti kupine javljaju se na listovima tokom leta. Uočavaju se brojne sitne, okrugle pege sivosmeđe boje. Pege se ponekad spajaju i mogu dovesti do sušenja lista. No, one su daleko manje značajne od pega na stablu. U proleće, kada mladi izdanci dostignu dvadesetak centimetara gljiva inficira biljku. Kako se izdanci sukcesivno pojavljuju tokom proleća i leta oni bivaju zaraženi. Zaraza kasnije zahvata i gornje delove izdanka tako da oni mogu biti zahvaćeni celom svojom dužinom. Međutim, zaraza se na njima ne primećuje. Patogen prezimljava u vidu micelije i piknida u kori rodnih (dvogodišnjih) izdanaka. Piknidi dozrevaju u martu i probijaju epidermis.
Piknospore se raznose kišnim kapima u periodu od aprila do avgusta. Najviše piknospora se oslobodi u junu. Posle ostvarene infekcije nastaje period inkubacije koji traje dosta dugo, do tri meseca. Zapažanja u polju su pokazala da period maksimalnog oslobađanja piknospora u polju i pojave pega traje od 5-8 meseci. U proleće, pri rezidbi kupine zaražene izdanke treba odstraniti. Veliki problem u kontroli ove bolesti je to što se zaražene biljke ne uočavaju, one u tekućoj vegetaciji, kad su inficirane, ne ispoljavaju znake zaraze na stablu. Prvi simptomi se primećuju tek naredne godine, kada biljka prođe kroz period niskih temperatura. Zbog toga i jeste veliki problem kontrole ove bolesti. Izdanci zaraženi u tekućoj vegetaciji se ne prepoznaju do proleća sledeće godine.
Suzbijanje purpurne pegavosti kupine preporučuju se tretmani bakarnim preparatima na početku vegetacije, a kasnije periodična primena preventivnih i sistemičnih fungicida u kombinaciji u zavisnosti od vremenskih prilika. Najviše gajene sorte kupina kod nas (“čačanska bestrna” i “tornfri”) su osetljive prema ovoj bolesti.
