Prstenovanje se najčešće izvodi kod stonih sorti vinove loze ili sorti sa funkcionalno ženskim cvetovima, a naročito kod besemenih sorti koje po pravilu obrazuju sitnije bobice u grozdu. Zahvat ne bi trebalo izvoditi svake godine na istom čokotu jer on iznuruje biljku i skraćuje joj životni vek.
Prstenovanje vinove loze, zelenih lastara ili lukova podrazumeva uklanjanje kore i floema u vidu prstena širine 3-5 mm, vodeći računa da se ne ošteti kambijum. Ovim ampelotehničkim zahvatom zaustavlja se tok stvorenih hranljivih materija putem fotosinteze silaznim tokom u čokot kroz sprovodni sistem floema, pa se fotoasimilati nakupljaju u delu čokota iznad mesta prstenovanja. Time se direktno utiče na: poboljšano zametanje bobica (kada se prstenovanje izvodi početkom fenofaze cvetanja) ili povećanje njihove krupnoće (prstenovanje se izvodi po precvetavanju, tj. u fazi rastenja bobica), tj. na ubrzano sazrevanje i bolju obojenost bobica (prstenovanje izvedeno neposredno pred pojavu šarka). Blagovremeno izvođenje ove ampelotehničke mere daje izvanredne rezultate – grozdove lepog oblika, bobice krupnije do 50 % ili raniju berbu za 2-3 nedelje.
Prstenovanje se najčešće izvodi kod stonih sorti vinove loze ili sorti sa funkcionalno ženskim cvetovima (Madlen anževin, Čauš, Crveni drenak, Bagrina, Blatina, Crna tamjanika i dr.), a naročito kod besemenih sorti koje po pravilu obrazuju sitnije bobice u grozdu. Zahvat ne bi trebalo izvoditi svake godine na istom čokotu jer on iznuruje biljku i skraćuje joj životni vek. Stoga je pre izvođenja ovog zahvata neophodno proceniti: Snagu čokotu na kome se planira izvođenje prstenovanja; uravnoteženost u razvoju habitusa (nadzemnog i podzemnog dela čokota); sprovođenje pune agro i ampelotehnike, naročito obezbeđenost čokota vodom.
Ispitivanja prstenovanja stonih sorti vinove loze u našim vinogorjima pokazala su da je efekat ove ampelotehničke opearcije bio najmanji kod sorti vrlo ranog i ranog zrenja jer je vremenski period od prstenovanja do berbe grozdova bio isuviše kratak da bi iskazao svoj pozitivni efekat. Na prstenovanje su najbolje reagovale sorte srednjeg i poznog vremena zrenja, pa kod njih ima smisla primenjivati ovaj zahvat. Prstenovanje je pokazalo negativan efekat ukoliko se izvodi kod sorti sa isuviše zbijenim grozdovima (grozdovi su još zbijeniji i kao takvi podložni napadu sive truleži), kao i u uslovima suše i velikih letnjih žega. Prstenovanje vinove loze se najčešće izvodi posebnim makazama sa dva sečiva na mestu ispod najnižeg grozda, na zelenim lastarima, tj. na kondirima i rodnim lukovima i to po sredini članka.
Prstenovanje zelenih lastara ispoljava najjače dejstvo na cvasti i grozdove, ali je čest slučaj da se izvođenjem ovog zahvata na zeljastim delovima čokota povređuje i drvenasti deo lastara. Stoga se više preporučuje izvođenje ovog zahvata na kondirima ili lukovima jer je jednostavnije i ekonomičnije (manji broj rezova se izvodi). Najčešće se na čokotu napravi 1-2 prstena, i to na delovima čokota koji se zimskom rezidbom odbacuju. Uklanja se deo kore i floema u obliku prstena širine 4 mm. Prstenovanje kao jedinstvena ampelotehnička mera nije dovoljna za dobijanje visoko kvalitetnih sorti stonog grožđa. Da bi pozitivni efekti njegove primene došli još više do izražaja kod rodnih sorti i rodnih godina potrebno je primeniti i druge zahvate zelene rezidbe, poput proređivanja cvasti odmah po njihovom izbijanju na lastarima (uklanja se svaka druga ili treća cvast) ili prekraćivanje izduženih vrhova cvasti i slabije oplođenih ogranaka grozda.
Navedeni zahvati dovešće do neznatnog smanjenja prinosa u uslovima pune agrotehnike, ali će zato u prvi plan izbaciti grozdove ujednačene po veličini sa krupnim bobicama vrlo privlačnog izgleda, i dovešće do povećanja udela stonog grožđa u ukupnom rodu. Praksa je pokazala da je prstenovanjem moguće značajno produžiti sezonu berbe stonih sorti. U manjim vinogradima moguće je polovinu od ukupnog broja čokota prstenovati a na ostalim čokotima onda primeniti ostale redovne ampelotehničke mere (lačenje i 2-3 zalamanja lastara, uz prekraćivanje i delimično uklanjanje zaperaka). Sledeće godine treba zameniti primenu ovih zahvata na čokotima, tako da isti čokot svake 2. godine bude prstenovan.
