Mislim da Švedska i Finska upotrebljavaju oštriju retoriku zbog situacije u Ukrajini a da neće ući u NATO savez, rekao je Petar Bošković, bivši načelnik Uprave za odnose s javnošću Ministarstva odbrane.
Širenje NATO-a veoma zabrinjava Rusiju, pogotovo kada se pokušava da se ono desi uz njene granice. Svoj mogući ulazak u NATO su najavile Švedska i Finska, pa smo o tom problemu porazgovarali sa Petrom Boškovićem, bivšim načelnikom Uprave za odnose s javnošću Ministarstva odbrane.
Rusija je upozorila NATO da će, ako se Švedska i Finska pridruže tom vojnom savezu, morati da pojača svoju odbranu na kopnu, moru i u vazduhu i da više „nema govora o nenuklearnom statusu za Baltik”. „Ne može više biti govora o bilo kakvom nenuklearnom statusu za Baltik – ravnoteža mora da se uspostavi”, saopštio je Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije. Medevedev je još rekao da će u slučaju ulaska Finske i Švedske u NATO Rusija morati ozbiljno da pojača kopnene, pomorske i PVO snage u Finskom zalivu. Kako komentariše ovaj stav Rusije i šta očekuje da će se dalje dešavati po ovom pitanju pitali smo Petra Boškovića, bivšeg načelnika Uprave za odnose s javnošću Ministarstva odbrane
Dimitrij Medvedev je ukazao i da će se u slučaju ulaska Švedske i Finske u NATO dužina kopnenih granica Alijanse sa Rusijom više nego udvostručiti, i izneo stav da Moskva na širenje NATO treba da reaguje „bez emocija, hladne glave”.
„Koliko je zemalja u NATO, 30 ili 32, u celini za nas nije toliko važno, dve više ili manje, s obzirom na njihov značaj i stanovništvo nema velike razlike”, napisao je Medvedev na Telegramu, navode RIA Novosti.
