Dok nadležni upozoravaju na negativne posledice niskog vodostaja Dunava, i apeluju na građane da štedljivo troše struju i vodu, niska proizvodnja na hidroelektranama beleži se još od maja. Da li su vlasti mogle da očekuju probleme sa snabdevanjem?
Zbog visokih temperatura i niskog vodostaja zasedao je Štab za vanredne situacije, nakon kojeg je premijer Đuro Macut poslao umirujuću poruku da je situacija stabilna. Govoreći o „istorijski najnižem“ vodostaju Dunava, apelovao je na građane da racionalno troše vodu i električnu energiju. „Stanovništvo u ovom trenutku neće trpeti, ali ostaje ta preporuka i molba da racionalno trošimo naše resurse“, rekao je Macut i ocenio da situacija „nije naivna“.
Ovo pokazuju i ranije izneti podaci, prema kojima je HE Đerdap 1 na 20 odsto proizvodnje, a Đerdap 2 na 30 odsto. Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović, koja je saopštila ove podatke, izjavila je da se radi o „vanrednoj situaciji“.
Ilija Batas Bjelić sa Instituta tehničkih nauka Srpske akademija nauka i umetnosti kaže da dispečeri u EPS-u i EMS-u imaju podatke o tome koliko je električne energije proizvedeno i mogućnost da detektuju smanjenje proizvodnje još od maja, juna i jula. „Ovo što sad čujemo od ministarke sa zakašnjenjem od tri meseca je moglo da se saopšti još tada – da je proizvodnja smanjena“, kazao je Batas Bjelić. On objašnjava da energija koja se proizvodi iz Đerdapa delom zavisi od kiše i snega koji se otapa u Alpima, te da ako imamo informaciju da sneg nije pao, onda znamo da nema šta da se otopi.
Batas Bjelić ne smatra da električne energije neće biti dovoljno, jer potrebne količine mogu da se uvezu. „Jedina dobra vest je što smo čvrsto povezani u tu evropsku interkonekciju, gde preko nas praktično svakodnevno prelaze ogromne količine energije. Da li ćemo imati restrikcije zavisi od toga da li imamo u budžetu para da to platimo ili možemo da uzmemo na kredit“, rekao je on.
U međuvremenu, Republički hidrometeorološki zavod upozorava da će dugotrajni toplotni talas značajno opteretiti elektroenergetski sistem usled povećane potrošnje električne energije za rashlađivanje, dok se istovremeno povećavaju zahtevi za vodosnabdevanjem. Toplotni talas će biti najizraženiji u periodu od 5. do 8. avgusta, kada se u većini mesta očekuju maksimalne dnevne temperature oko 40 stepeni. U periodu od 8. do 13. avgusta intenzitet vrućina će oslabiti uz dnevne maksimume od 30 do 35 stepeni, a zatim se ponovo očekuje porast temperatura i nastavak toplotnog talasa, upozorio je RHMZ.
