Leto i visoke temperature predstavljaju veliki izazov ne samo za ljude već i za domaće životinje. Kada temperatura vazduha pređe 30 stepeni Celzijusa, posebno uz visoku vlažnost, životinje teže održavaju normalnu telesnu temperaturu. Posledice toplotnog stresa mogu biti smanjen unos hrane, pad proizvodnje mleka i prirasta, slabija reprodukcija, ali i ozbiljni zdravstveni problemi, pa čak i uginuća.
Pravilna nega i nekoliko jednostavnih mera mogu značajno pomoći životinjama da lakše podnesu letnje vrućine.
Najvažnije je obezbediti stalnu dostupnost sveže i čiste vode. Tokom vrelih dana potrebe za vodom višestruko se povećavaju. Krava u laktaciji može popiti i više od 100 litara vode dnevno, dok ovce, koze, svinje i živina takođe znatno povećavaju unos. Pojilice treba redovno čistiti i dopunjavati, a vodu zaštititi od prekomernog zagrevanja.
Životinje koje borave na otvorenom moraju imati mogućnost da se sklone u prirodan ili veštački hlad. Drveće, nadstrešnice ili lagani objekti mogu značajno smanjiti izloženost direktnom suncu. U štalama je neophodno obezbediti dobro provetravanje. Ventilatori, prirodna ventilacija ili sistemi za rashlađivanje pomažu da se temperatura snizi i omogući cirkulacija vazduha.
Pošto životinje tokom vrućina jedu manje, hranu je najbolje davati rano ujutru ili kasno uveče, kada su temperature niže. Obroci treba da budu kvalitetni, lako svarljivi i energetski izbalansirani. Mineralno-vitaminski dodaci i elektroliti mogu pomoći u nadoknadi izgubljenih minerala.
Kod goveda i svinja veoma dobre rezultate daju orošavanje i tuširanje vodom, uz obaveznu ventilaciju kako bi voda brzo isparavala i hladila organizam. Treba izbegavati polivanje ledenom vodom, jer nagle temperaturne promene mogu izazvati dodatni stres.
Sve aktivnosti koje predstavljaju dodatni napor za životinje – transport, vakcinacija, šišanje, premeštanje ili drugi zahvati – treba obavljati u ranim jutarnjim ili večernjim satima. Tokom najveće vrućine životinje treba što manje uznemiravati.
Svinje gotovo da nemaju razvijene znojne žlezde, zbog čega veoma teško podnose visoke temperature. Blato, orošavanje ili sistemi za hlađenje značajno im olakšavaju rashlađivanje. Živina je naročito osetljiva na toplotni stres. Već temperature iznad 30 °C mogu dovesti do smanjenog unosa hrane, slabije nosivosti i povećane smrtnosti. Zato objekti moraju imati efikasnu ventilaciju, a gustina naseljenosti treba da bude prilagođena letnjim uslovima.
Psi koji borave u dvorištu ili na farmi moraju imati hladovinu i neprekidan pristup vodi. Nikada ih ne treba ostavljati u zatvorenim vozilima, čak ni na kratko, jer temperatura u automobilu za svega nekoliko minuta može postati opasna po život. Šetnje je najbolje obavljati rano ujutru ili uveče, kada asfalt nije pregrejan.
Vlasnici bi trebalo da obrate pažnju na prve simptome pregrevanja organizma: ubrzano i otežano disanje, pojačano dahtanje, malaksalost i gubitak apetita, pojačano lučenje pljuvačke, teturanje ili gubitak ravnoteže, povišenu telesnu temperaturu.
Ukoliko se primete ovi simptomi, životinju treba odmah premestiti u hladovinu, obezbediti joj vodu i po potrebi rashladiti telo mlakom vodom. U težim slučajevima neophodno je što pre pozvati veterinara.
