Tokom prvih 10 dana avgusta, balkanske zemlje očekuje dugotrajni toplotni talas sa temperaturama i do 40 stepeni Celzijusa, kažu meteorolozi. Preporuke Crvenog krsta Srbije su da se izbegava izlazak i boravak na suncu u najtoplijem delu dana, kao i da se pije mnogo tečnosti, da se nosi lagana odeću i da se redovno provetravaju prostorije.
Posle nekoliko dana prijatnijeg vremena, kada je temperatura dolazila do 30. podeoka na Celzijusovoj skali, prognozira se da će u narednih desetak dana u Srbiji biti i 10 stepeni više. Najviše temperature očekuju se od 5. do 8. avgusta. Dok temperature rastu, nivo Dunava pada i na nekoliko mernih stanica u Srbiji prethodnih dana izmeren je njegov najniži vodostaj u prethodnih 50 godina. Nizak vodostaj jedne od najvećih evropskih reka izaziva mnogo problema, hidrolozi najavljuju restrikcije vode u narednom periodu, ugrožen je biljni i životinjski svet, ali i plovidba. Vodostaji će pored Dunava biti ispod niskih plovidbenih nivoa i na Savi i Tisi kod Titela, upozorava RHMZ.
Preporuke Crvenog krsta Srbije su da se izbegava izlazak i boravak na suncu u najtoplijem delu dana, kao i da se pije mnogo tečnosti, da se nosi lagana odeću i da se redovno provetravaju prostorije. Preporuka je da se deca i kućni ljubimci ne ostavljaju u zatvorenim prostorijama i automobilima, što se ponekad dešava. Tokom vrelog talasa, posebno od 10 do 17 sati, stariji ne bi trebalo da se izlažu suncu, što se naročito odnosi na hronične, srčani bolesnike i oboleli od dijabetesa. Preporučuje se uzimanje do dve litra vode dnevno, odnosno osam čaša negazirane vode. Crveni krst preporučuje da se izbegavaa izuzetno hladna tečnost, jer može da izazove grčeve. Treba uzimati i sezonsko voće i povrće. Hladna jela, voće i salate održavaju hidriranost organizma, a ujedno ne zahtevaju da se uključi rerna ili šporet. Savetuje se više manjih obroka dnevno i izbegavanje prženih, pohovanih, slatkih, začinjenih i slanih jela.
Ako je pet dana u nizu toplo – veoma ili ekstremno ulazi se u toplotni talas, prema kriterijumima RHMZ-a. Ljudsko telo teži da održi unutrašnju temperaturu na 36,5 stepeni Celzijusa, bilo da smo u snežnoj oluji ili usred vrelog letnjeg dana. To je temperatura na kojoj su tela navikla da funkcionišu, ali tokom velikih vrućina može doći do iscrpljenosti ili toplotnog udara. Toplotna iscrpljenost uglavnom nije ozbiljna sve dok možete da se ohladite, ali udar jeste hitno stanje koje zahteva medicinski tretman. Određene grupe, poput starijih ljudi, dece i onih sa hroničnim bolestima, kao i oni koji rade na otvorenom, u većem su riziku. RHMZ upozorava da u gusto izgrađenim delovima grada, beton i asfalt upijaju ogromnu količinu toplote i da je zbog toga u saobraćajnim gužvama i betonskim zonama toplotni pritisak još jači.
