Stajnjak za bolju šargarepu

0
23

Šargarepa je kultura koja se gaji na otvorenom polju, tek u novije vreme u zaštićenom prostoru. Na otvorenom polju pretežno je zastupljen baštenski način proizvodnje, a njivsko gajenje je zastupljeno za industrijske potrebe prerade.

Najbolji predusevi za šargarepu su: paradajz, paprika, mladi krompir, grašak, salata i kulture koje se đubre sa dosta stajnjaka. Sama šargarepa je dobar predusev za druge kulture. Pod osnovnom obradom se podrazumeva duboko oranje na dubini od najmanje 30 cm i to u jesen posle ubiranja prethodnog useva. Pre oranja treba rasturiti NPK hraniva (500 kg/ha 10:30:20, ili 800 kg/ha 8:16:24) u zavisnosti od tipa i plodnosti zemljišta. Na siromašnim i peskovitim zemljištima svakako treba uneti dobro zgoreo stajnjak u količini od 40-50 t/ha. Dubina oranja direktno utiče na kvalitet, pravilan rast i razvoj korena šargarepe. U proleće treba rasturiti oko 200 kg/ha KAN-a i pristupiti predsetvenoj pripremi setvospremačima. Ako se oranje mora izvršiti u proleće, pre oranja treba rasturiti svu predviđenu količinu NPK đubriva 800 kg/ha 10:30:20 ili 1.500 kg/ha 15:15:15 ili 50 t/ha zgorelog stajnjaka. Na težim zemljištima treba prethodno izvršiti tanjiranje pa onda setvospremačima pripremiti zemljište.

Setvu šargarepe kao osnovnog useva treba obaviti od prve nedelje poljskih radova do polovine maja. Seje se sejalicama za sitna semena uz utrošak od 0.8-1.0 kg/ha. Postoje različite šeme setve, a najčešća setva je na međurednom rastojanju od 30 cm, a 3-5 cm između biljaka u redu. Setva u dvorede trake je sa rastojanjem od 10 cm između redova i 40 cm između traka, sa 3-5 cm između biljaka u redu. Dubina setve iznosi od 1-1.5 cm. Posle setve zemljište obavezno povaljati ukoliko se ne očekuju padavine ili ukoliko se ne navodnjava.

Rastojanje biljaka šargarepe od 3-5 cm može se obezbediti samo setvom specijalnim sejalicama za sitna semena. Proređivanje je obavezna mera nege, a treba početi kad se formira 4-6 pravih listova i kada je zemljište dovoljno vlažno. Ukoliko je potrebno drugo proređivanje, ono se vrši kada šargarepa dostigne debljinu do 1.5 cm. Prihrana je obavezna jer zavisi od plodnosti zemljišta, predkulture, osnovnog đubrenja i stanja useva, a vrši se sa 200-300 kg/ha KAN-a,ili 150 kg/ha URE-e. Međuredna obrada podrazumeva okopavanje do dubine od 5-10 cm. Ukoliko je zemljište zakorovljeno, a ne tretira se herbicidima, okopavanje se vrši posle 10-15 dana po setvi pri čemu treba voditi računa da se ne povredi klica. U suprotnom, prvo okopavanje se vrši kada biljke imaju 2-4 lista. Obično se prvim okopavanjem vrši i proređivanje, a sledeće koje se obavlja posle 20-25 dana posle prvog, kombinuje se sa prihranjivanjem. Osim po setvi, navodnjavanje se vrši i u toku vegetacije 2-4 puta orošavanjem ili natapanjem u količini 25-30 l/m2. Tehnološku zrelost šargarepa dostiže 60-120 dana, zavisno od sorte, načina i namene proizvodnje. Tehnološku zrelost postiže ukoliko je koren prečnika 1-1.5 cm, a punu zrelost kada se osuše spoljni listovi u lisnoj rozeti, pri čemu se postižu i najviši prinosi koji u zavisnosti od sorte i primenjene agrotehnike iznose od 25-80 tona po hektaru.

Šargarepa se vadi specijalnim vadilicama-kombajnima za šargarepu ili vadilicama za repu. Najrasprostranjeniji način je vađenje pomoću jednobraznog pluga kome se skine plužna daska koja u stvari rastrese zemljište pa se šargarepa vadi ručno, čisti i slaže u gomile. Kvalitet korena šargarepe se utvrđuje prema sorti, zrelosti, veličini, prečniku korena i drugim svojstvima karakterističnim za sortu i može biti ekstra klasa, klasa I i II kvalitetna grupa.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here