Da sledeće godine tokom juna, jula i avgusta, naše trpeze ne oskudevaju u crnom luku, treba misliti već ovog leta. Tačnije, sada je vreme za setvu zimskih lukova. Specifičnost ove proizvodnje ogleda se u vremenu setve i gajenju sorti selekcionisanih za ove svrhe.
Proizvodnja zimskih lukova započinje izborom parcele i preduseva. Dobri predusevi su sve vrste koje rano oslobađaju parcelu da bi bilo dovoljno vremena za osnovu obradu i predsetvenu pripremu. Luk ne treba sejati na zakorovljene parcele, bez obzira na predusev, a treba voditi računa i o plodoredu. Na istoj parceli može da se gaji tek posle četiri-pet godina. Odgovaraju mu strukturna, srednje laka, srednje teška i plodna zemljišta. Pošto se najveći deo korena nalazi na dubini nešto više od deset centimetara, potrebno je da taj sloj bude rastresit. Ore se čim se skine predhodni usev, na dubinu 20-25 centimetara i zemlja dobro usitni. To je preduslov za brzo i ujednačeno nicanje.
Jedna od specifičnosti ove proizvodnje je vreme setve. Ono određuje u kojij će fazi biljke ući u zimu i kako će prezimeti. U našim agroekološkim uslovima zimski lukovi se seju od 25. avgusta do 10. septembra, na dubinu od 1,5 do 2 centimetra, u četvororedne trake s razmakom između traka 50-60, a između redova 20-25 cm, ili na rastojanju 50×3 cm. Kako posle setve retko kada padne kiša, potrebno je parcelu zaliti s 10-15 milimetara. Navodnjavanje je obavezno jer je do zime kratak period a mlade biljke treba spremne da dočekaju niske temperature.
Sve sorte i hibridi zimskih lukova pripadaju grupi slatkih lukova. Imaju povećan sadržaj šećera u odnosu na eterična ulja, sočnu lukovicu i daju visok prinos. Međutim, kratko se čuvaju i moraju se potrošiti ubrzo posle vađenja. Među ovim lukovima za vađenje polovinom maja pristižu sorte „aldobo“ i „keep wwell“ koje imaju pljosnato okrugle lukovice žute boje, teške do 120 grama. Nešto kasnije sazreva „cadix F 1“ a sredinom juna i „alix“ i „radar“ koje imaju nešto teže lukovice. Krajem juna vadi se «tisa» čija lukovica teži oko 200 grama.
Suzbijanje korova je značajna mera u proizvodnji luka. S njom se počinje pre setve a završava neposredno pred nicanje. Pošto je period od skidanja preduseva do setve kratak, za luk se bira nezakorovljena parcela. Posle setve a pre nicanja povrća, efikasan je herbicid Stomp 330-E, u količini 4-6 litara po hektaru. Ukoliko se korov pojavi i u vegetaciji može se primeniti herbicid Goal. Za hektar luka potroši se 0,7-0,8 litara.
Plamenjača je najčešća bolest luka, bez obzira na vreme setve. U našim klimatskim uslovima javlja se već početkom maja i zimske lukove zaražava pred kraj njihove vegetacije. Prepoznaje se po bledožutim flekama i sivoj navlaci na listovima. Oni se suše a lukovice trule i propadaju. Kada je zaraza slabija proces trulenja se nastavlja tokom kratkog vremena čuvanja. Biljke, na kojima se otkriju znaci zaraze, prskaju se fungicidima kratke karence. To su Cineb C-65 u koncentraciji 0,3 procenta, Ditan M-45 i Antrakol. Zbog glatkih listova rastvoru fungicida dreba dodati okvašivač. Od štetočina, ako su dani suvi i topli, već u jesenjem periodu, aktivne su lukova muva i lukova buva. Pri izboru insekticida treba biti obazriv, štititi samo usev iz kojeg će se će se povrće vaditi tek na proleće.
