Pored štetočina u jesenjem periodu koje mogu ugroziti uljanu repicu treba obratiti pažnju i na prisustvo simptoma suve truleži korena i stabljike na mladim biljkama uljane repice.
Za visoke prinose svih useva pa i uljane repice, važni su prevazilaženje stresnih uslova. Kod ove kulture to je prevencija od izmrzavanja, zaštita od štetočina kao i zaštita od bolesti. Bolest suva trulež se prvo javlja na donjim listovima u vidu pega prljavo bele boje, okruglog do nepravilnog oblika, a potom se širi na gornje listove. Do zaraze uljane repice ovom gljivom može doći od faze klijanaca do formiranja mahuna, a sada se simptomi pegavosti mogu videti na kotiledonim i prvim pravim listovima uljane repice. Ukoliko se zaraza ostvari na mladim biljčicama u jesen one zaostaju u porastu, poležu, a može doći i do potpunog propadanja biljaka u jesen. Rana pojava bolesti može umanjiti prinos i preko 30 odsto, a takođe povećava opasnost i od izmrzavanja useva, jer biljke gube u kondiciji.
Simptomi na stabljikama starijih biljaka uvek se javljaju u osnovi stabljike ili na mestu gde je list pričvršćen za stabljiku. Pege mogu prstenasto da obuhvate stabljiku i tada se biljke prevremeno suše i lako poležu. U okviru pega zapažaju se sitna telašca piknidi sa piknosporama koje se raznose kišnim kapima unutar useva i doprinose širenju bolesti. Uz prisutnu vlažnost optimalne temperature za razvoj bolesti su između 20 i 24 stepena Celzijusa. Piknidi se održavaju u zemljištu do nekoliko godina, a jedna od preventivnih mera je poštovanje plodoreda i korišćenje zdravog semena, jer se patogen prenosi i sadnim materijalom.
Zaštitu od ovog patogena treba uraditi u jesen nakon pojave prvih simptoma i to fungicidima koji ujedno deluju kao regulatori rasta, da bi se obezbedilo bolje prezimljavanje useva, a koji su sve više u primeni. Zbog suše i nepovoljnih uslova za nicanje, usevi uljane repice su neujednačeni u porastu i kao takvi skloniji su izmrzavanju. Primena fungicida treba da bude u vreme formiranja lisne rozete (faza četiri do šest listova). Ukoliko dođe do izmrzavanja epikotila takve biljke se neće regenerisati u proleće. Fungicidi sa aktivnom materijom tebukonazol se pored fungicidnog delovanja ponašaju i kao regulatori rasta i obezbeđuju bolje prezimljavanje useva uljane repice. Rezultati ispitivanja pokazuju da se primenom takvih fungicida u uljanoj repici ostvaruju bolji i sigurniji prinosi. U jesen preporučena doza je 0,5-0,75 l/ha. Primenom fungicida sa aktivnom materijom paklobutrazol poboljšava se čvrstina stabla, skraćuju internodije i jača korenov sistem, odnosno umanjuje se mogućnost poleganja useva. Kao regulator rasta redukuje vertikalni porast tako da je lisna rozeta postavljena nisko i na taj način obezbeđeno je sigurnije prezimljavanje. Takođe obezbeđuje zaštitu i od suve truleži, a može se primeniti u jesen i proleće u dozi 0,35 l/ha. Primenom kombinacije fungicida na bazi aktivne materije metkonazol 0,7 l/ha + hlormekvat-hlorid dve litre po hektaru u jesen, postiže se odlična kontrola ranih infekcija od različitih bolesti uljane repice i dodatno se usporava porast, što je od presudne važnosti za njeno prezimljavanje. Preporuke zaštite i kontrolisan porast uljane repice su naročito značajne ukoliko u narednom periodu budemo imali veću količiniu padavina koje će pored povoljnih temperatura doprineti ubrzanom porastu uljane repice i potencijalno jačem napadu bolesti.
