Temperatura iznad 38°C u određenom kontinuiranom razdoblju može biti pogubna i dovodi čak i do pomora celokupnog jata živine.
Temperatura kao faktor spoljne sredine ima izuzetno veliki uticaj na proizvodne performanse svih životinjskih vrsta i kategorija, a pogotovo kod živine. Dakle, živina nema znojne žlijezde, već temperaturu odaje različitim mehanizmima, kako fizičkim (dahtanje, podizanje perja i krila, zauzimanje posebnog položaja tela), tako i metaboličkim (aktivnost žlezda, promena u konzumaciji hrane), navodi Svjetlana Mičić iz Poljoprivredne savetodavne službe RS.
U letnjim mesecima s povišenim dnevnim temperaturama prvi znak opadanja proizvodnje je smanjen broj dnevno nošenih jaja, lošeg kvaliteta s dosta tanjom ljuskom. Živa u termometru u letnjim mesecima na našim prostorima često ide i preko 35°C, što može izazvati toplotni stres kod koka nosilja u zavisnosti kakvi su uslovi držanja. Tada treba preduzeti sve mere kako bi toplotu unutar kokošinjca vratio u prihvatljive granice, između 18 i 24°C. „Kokošinjac treba da bude koncipiran i uređen na takav način da farmer ima priliku da promenom određenih parametara utiče na unutrašnju temperaturu. To znači da poseduje dobar sistem ventilacije, prozračnost, materijale koji odbijaju sunčevu svetlost i slično, kakve imaju moderni objekti“, ističe Mičić. Međutim, nemaju svi kokošinjci posebne ventilacione sisteme, stoga se preduzimaju improvizirane mere zaštite poput provetravanja, stvaranja promaje, zaštite i prekrivanje krova objekta (često napravljenog od lima), osiguravanje hladne i pitke vode kokama nosiljama i slično. Ako se radi o uzgoju s ispustom, nadstrešnice s hladnom vodom moraju da budu obezbeđene, a poželjno je i na takvim mestima saditi visoka stabla i grmasto bilje, kako bi živina sama pronašla zaštitu od direktnog sunčevog zračenja.
Prvi simptomi toplotnog stresa kod koka javljaju se kada su vrednosti oko 26-32°C, tada se smanjuje i do 50 odsto konzumacija hrane, preko 32°C do 35°C moguća je pojava toplotnog udara. „Živina širi krila i dahće na temperaturi preko 35°C što dovodi do klonulosti i malaksalosti, jer svu energiju troše na rashlađivanje. Kada je ona veća od 38°C u određenom kontinuiranom razdoblju pogubna je i dovodi čak i do pomora celokupnog jata“, upozorava savetodavac. Pored preduzetih mera protiv pregrejavanja kokošinjca istovremeno za kvalitet jajeta preporuka je da se prekombinuje obrok. Dodaju se suplementi u obliku vitaminsko mineralnih dodataka gde im se prvenstveno daje vitamin C i to kroz sistem napajanja jer se postižu efikasniji rezultati. „Poželjno je oko tri do četiri sata pre totalnog mraka, krajem dana davati kao suplement u obrok i kalcijum za jačanje ljuske jajeta“, zaključuje Mičić.
