U ponedeljak su zvanično započeti pregovori između sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije o minimalnoj zaradi za 2026. godinu. I dok će vanredno povećanje biti od 1. oktobra ove godine, uzimajući u obzir inflaciju te drastičan porast cena u prodavnicama, postavlja se pitanje da li minimalac pokriva osnovne ljudske potrebe jednog domaćinstva, odnosno minimalnu potrošačku korpu.
Pregovori oko visine minimalne zarade u sledećoj godini, koji su zvanično započeti u ponedeljak u Socijalno-ekonomskom savetu (SES), ponovo pokreće polemiku u javnosti o visini životnog standarda u Srbiji. S jedne strane, aktuelni režim tvrdi kako srpska ekonomija iz godine u godinu raste, dok s druge mnogi stručnjaci pak smatraju da je životni standard itekako nizak.
Kada se pogleda prethodni period, minimalna zarada za 2025. godinu po prvi put se izjednačila sa minimalnom potrošačkom korpom u Srbiji. Ipak, minimalac je od početka godine ostao isti, a cene su u tom periodu drastično skočile. U ovom trenutku, minimalna mesečna zarada u Srbiji je 53.592 dinara, a prema odluci SES-a, od 15. jula, biće vanredno povećana od 1. oktobra, za 9,4 odsto, sa sadašnjih 308 na 337 dinara po satu i iznosiće 58.630 dinara. Ipak, minimalac u Srbiji, prema zvaničnim statističkim podacima, prima oko 90.000 zaposlenih, te se takođe postavlja pitanje koliko građana prima primanja za nekoliko hiljada više, odnosno koliki je broj ljudi koji primaju ispod 60.000 dinara na mesečnom nivou.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je pre oko mesec dana da je predlog Vlade Srbije da povećanje minimalne zarade od naredne godine bude 10,1 odsto, što znači da bi od 1. janaura 2026. godine ona iznosila 550 evra. Međutim, iz sindikata UGS Nezavisnost su saopštili da će njihov predlog tokom pregovora biti da se minimalna zarada za 2026. poveća na oko 600 evra ili 70.000 dinara. Kako je za agenciju Beta rekao savetnik tog sindikata za ekonomska pitanja Zoran Ristć, do tog iznosa se došlo analizom minimalne i prosečne potrošačke korpe. „Već dugo ukazujemo da minimalna potrošačka korpa ne prikazuje realno potrebe građana. Predložićemo da se zarada po satu poveća od 400 do 405 dinara, odnosno da minimalna zarada iznosi oko 70.000 dinara“, rekao je Ristić.
Prema poslednjim podacima, prosečna potrošačka korpa za maj je iznosila 107.396,23 dinara, za 225,41 dinar više nego u aprilu a minimalna potrošačka korpa za maj je iznosila 55.869,45 dinara, za 122,79 dinara više od aprilske minimalne potrošačke korpe. S druge strane, kupovna moć merena odnosom prosečne neto zarade i potrošačke korpe u maju je opala za 0,2 u odnosu na prethodni mesec, a kupovna moć merena odnosom neto zarade i minimalne potrošačke korpe opala je za 0,1 odsto, objavilo je tada Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine u analizi kretanja kupovne moći u Srbiji u maju, mesecu koji je poslednji obrađen. Takođe, godišnja stopa inflacije u Srbiji je 4,9 odsto (promena cena u julu 2025. godine u odnosu na jul 2024. godine, u procentima). Iako su zvaničnici Narodne banke Srbije (NBS) donedavno uveravali javnost da se inflacija stabilizuje, poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da su cene hrane, naročito voća i povrća, snažno porasle – voće je skuplje za čak 31,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a povrće za 11,3 odsto.
Uzimajući sve u obzir, deluje da iako će se minimalac od oktobra povećati i dalje neće biti dovoljan za osnovne potrebe jednog domaćinstva, pogotovo ukoliko se inflacija ne obuzda.
