Prolećna setva je privedena kraju, ali pravi posao za poljoprivrednike u Srbiji tek počinje. Više nego ikada ranije, uspeh u proizvodnji ne zavisi samo od onoga što je posejano, već od sposobnosti prilagođavanja novim klimatskim uslovima, pravovremene primene agrotehnike i korišćenja pametnih tehnologija.
Maj je tradicionalno mesec kada poljoprivrednici sa strepnjom gledaju u nebo, prebrojavajući kapi kiše i nadajući se da će prolećni mrazevi i iznenadne oluje zaobići njihove atare. Trenutna slika na poljima širom Vojvodine i centralne Srbije daje razloga i za optimizam, ali i za duboki oprez. Zima za nama ponovo je bila oskudna snežnim padavinama, ostavljajući dubinske rezerve vlage na donjoj granici optimuma. Iako su prolećne kiše u određenoj meri popravile bilans, jasno je da ulazimo u još jednu sezonu gde će svaka kap vode biti suvo zlato.
U ovakvim uslovima, tradicionalna poljoprivreda sve teže drži korak. Poljoprivrednici se suočavaju sa dvostrukim pritiskom: s jedne strane su nepredvidivi vremenski ekstremi, a s druge nestabilno tržište repromaterijala i gotovih proizvoda.
Ozima pšenica i ječam se trenutno nalaze u najosetljivijim fenofazama. Rani prolećni razvoj obećavao je mnogo, ali su nagla variranja temperatura u aprilu ostavila trag na osetljivijim sortama. Trenutno, ključni izazov na pšeničnim poljima je zaštita klasa od fuzarioze (Fusarium spp.) i očuvanje zdrave lisne mase, pre svega lista zastavičara koji je direktno odgovoran za nalivanje zrna. Poljoprivrednici koji su odradili kvalitetan prvi tretman protiv bolesti (rđe i septorije) sada ne smeju da naprave propust u drugom tretmanu.
Završetak setve kukuruza, soje i suncokreta protekao je u znaku trke sa vremenom. Kukuruz, kao naša najzastupljenija ratarska kultura, trenutno je u fazi nicanja do formiranja prvih pravih listova. Glavni problem u prvoj polovini maja jeste zaštita od korova. Zbog neujednačenih padavina, delovanje zemljišnih herbicida (tzv. hemija „na crno“) bilo je polovično u mnogim rejonima. To znači da se težište prebacuje na korektivne tretmane posle nicanja (post-em). Važno je naglasiti pravilo koje mnogi u žurbi zaboravljaju: Herbicidni tretmani ne smeju se raditi kada su biljke u stresu. Hladne noći praćene vrelim danima slabe kutikulu lista, pa primena agresivnijih preparata može izazvati fitotoksičnost kod useva.
Suncokret se iz godine u godinu pokazuje kao najotporniji vojnik na klimatske promene. Njegov dubok korenov sistem i manja potreba za vodom u kritičnim fazama čine ga sigurnijim izborom za mnoge proizvođače na peskovitijim i suvljim terenima. Međutim, pojava žičnjaka i drugih zemljišnih štetočina ovog proleća opominje da adekvatan plodored nema alternativu.
Godina 2026. doneće jasnu liniju razdvajanja između onih koji se oslanjaju na instinkt i onih koji koriste podatke. Zašto je digitalizacija presudna baš sada? Inputi (đubrivo, seme, pesticidi, gorivo) su preskupi da bi se rasipali, a primenom savremenih tehnologija, poljoprivrednici ostvaruju značajne uštede. Budućnost poljoprivrede ne pripada onima sa najvećim traktorima, već onima koji najbrže uče, najefikasnije prikupljaju podatke i ne plaše se da usvoje nove tehnologije. Pratite stanje na njivama iz dana u dan, slušajte savete agronoma, konsultujte agrometeorološke aplikacije i investirajte u očuvanje zdravlja vašeg zemljišta. Jer, njiva pamti, a priroda, ma koliko bila nepredvidiva, uvek nagrađuje onoga ko sa njom radi u savezu, a ne protiv nje.
