Iako su padavine prethodnih nedelja donele preko potrebnu vlagu usevima, pitanje koje se sada sve češće postavlja među ratarima jeste – da li će kiša još pomoći pšenici ili bi mogla da napravi više problema nego koristi? Agroanalitičar Milan Prostran smatra da su ozime kulture trenutno u veoma dobrom stanju i da Srbiju očekuje dobra godina za pšenicu, ali njegova ocena da usevima više nisu potrebne dodatne padavine sigurno će otvoriti polemiku među proizvođačima, posebno zbog nalivanja zrna i visokih temperatura koje slede.
Iako je prolećni mraz u Banatu oštetio pojedine zasade, poljoprivrednici u Srbiji mogli bi ove godine da očekuju dobru žetvu pšenice. Kako kaže agroanalitičar Milan Prostran stanje na njivama trenutno uliva optimizam, uprkos izazovima koje poslednjih godina donose klimatske promene. Tokom obilaska Južnog Banata imao je priliku da se uveri u stanje useva na terenu, a prema njegovim rečima ratari su prošle jeseni pažljivo procenjivali koliko mogu da ulože i koje kulture da zaseju, vodeći računa o sve izraženijim klimatskim rizicima. Rezultat takvih odluka jeste činjenica da je pod pšenicom ove godine zasejano između 630.000 i 650.000 hektara. „Poljoprivrednici su poslušali i sopstveno iskustvo i upozorenja koja se već godinama upućuju zbog klimatskih promena. Zato su se odlučili za veće površine pod ozimim kulturama, koje su se pokazale sigurnijim u odnosu na prolećne setve“, navodi Prostran.
On podseća da su stručnjaci godinama ukazivali da bi Srbiji, uz maksimalnu primenu savremene agrotehnike i visoke prinose, bilo dovoljno oko 400.000 hektara pod pšenicom, ali da su se uslovi proizvodnje poslednjih godina značajno promenili. „Živimo u vremenu klimatskih ekstrema, suša i različitih kriza, pa je dobro što su proizvođači povećali površine pod kulturama koje se seju u jesen. To je dodatna sigurnost za domaću proizvodnju hrane“, ocenjuje Prostran.
Prema njegovim rečima, ozime kulture trenutno se nalaze u veoma dobrom stanju. Pšenica, ječam, raž, ovas i uljana repica dobro su podneli vegetacioni period i imaju solidne izglede za uspešan završetak proizvodnje. „Pšenici u ovom trenutku praktično nisu potrebne dodatne padavine. Ima dovoljno vlage da završi razvoj i formira zadovoljavajući prinos“, kaže Prostran. Upravo ova izjava mogla bi izazvati različita mišljenja među proizvođačima, jer deo ratara smatra da bi dodatna kiša mogla biti veoma važna za nalivanje zrna i završni kvalitet roda, posebno ukoliko temperature u narednom periodu budu visoke.
Ipak, Prostran ocenjuje da ove godine ne treba očekivati rekordne prinose. Razlog, kako navodi, nije stanje useva, već nešto skromnija ulaganja proizvođača tokom jeseni. „Da je primenjena puna tehnologija proizvodnje, prinosi bi mogli da budu sedam, osam ili čak devet tona po hektaru. Međutim, zbog ekonomskih okolnosti mnogi poljoprivrednici su smanjili ulaganja u takozvane faktore intenziviranja proizvodnje. Bez obzira na to, očekuje nas dobra godina za pšenicu“, smatra on.
Pored prinosa, poljoprivrednike već sada brine pitanje plasmana novog roda. Srbija će, kako navodi, u žetvu ući sa značajnim zalihama pšenice koje se već nalaze kod proizvođača i u državnim rezervama. Ipak, Prostran smatra da razloga za paniku nema. „Hleb je osnovna životna namirnica i za pšenicu će se pronaći tržište. Najvažnije je da rod sazri, da se obavi žetva i da se zrno bezbedno smesti u silose. Nakon toga treba pratiti tržišna kretanja“, objašnjava agroanalitičar. On savetuje proizvođačima da ne žure sa prodajom odmah po završetku žetve.
