Predizborna kampanja za vanredne parlamentarne izbore na Kosovu zakazane za 7. jun ušla je u drugu fazu, nakon dužeg perioda tokom kojeg su političke stranke bile kontinuirano aktivne na terenu i u medijima.
Kao stranka na vlasti, Samoopredeljenje (PS) je u kampanju ušlo oslanjajući se na rezultate svog četvorogodišnjeg mandata, ističući ekonomski rast, borbu protiv korupcije, jačanje suvereniteta na severu i podršku različitim socijalnim kategorijama. Prednosti koje u ovom trenutku ima PS su da i dalje ima najveću biračku bazu, kontroliše politički narativ kroz ličnost Aljbina Kurtija, i snažno je fokusirana na pitanja suvereniteta, bezbednosti i spoljne politike. Analitičari procenjuju da se PS suočava sa izazovima kao što su kritike zbog tenzija sa međunarodnim partnerima, posebno sa SAD i EU, optužbe za korišćenje javnih resursa tokom predizbornog perioda. PS se suočava i sa, kako ocenjuju dobri poznavaoci zakonskih rešenja, nezakonitim korišćenjem i raspodelom financijskih sredstava značajnom broju građana odlukama vlade u tehničkom mandatu u iznosu od nekoliko stotina miliona evra. PS je suočen i sa kontinuiranim napadima opozicije u vezi sa međunarodnom izolacijom i nedostatkom strateških investicija.
Demokratski savez Kosova (DSK) je kampanju fokusirao na promenama, institucionalnoj stabilnosti i obnovi punog partnerstva sa Zapadom. Kandidatura Vjose Osmani kao nosioca liste i prisustvo Ljumira Abdidžikua doneli su dodatnu energiju tradicionalnom biračkom telu stranke. Procenjuje se da su jasne poruke o jedinstvu i prevazilaženju polarizacije, konkretna socijalna i ekonomska obećanja, fokus na obnavljanje poverenja međunarodnih partnera moguće prednosti DSK. Izazovi sa kojima se stranka suočava su potreba da dokaže sposobnost privlačenja birača izvan tradicionalne baze, kao direktna konkurencija sa PS-om za birače centra.
Demokratska partija Kosova (DPK) izbornu kampanju je zasnovala na ekonomskom programu i efikasnijem upravljanju državom. Njen lider i kandidat za premijera Bedri Hamza je izabrao umereniji i tehnokratski pristup, izbegavajući konfrontacionu retoriku. Prema analitičarima prednosti koje ima DPK su detaljan ekonomski program, kandidat za premijera sa menadžerskim profilom i reputacijom finansijske kompetentnosti, fokus na socijalnu dobrobit, plate i penzije. Izazovi sa se DPK u kampanji su teškoće u pretvaranju tradicionalne podrške u mobilizaciju mladih birača, te snažna konkurencija sa DSK-om za opozicione glasove.
Alijansa za budućnost Kosova, koja je pored lidera promenila i ime stranke u Alijansa se fokusira na pitanja nacionalne bezbednosti, partnerstva sa SAD i NATO-om, kao i na kritike upućene vladi Aljbina Kurtija. Njene prednosti su jasne proameričke poruke, iskustvo u upravljanju i prepoznatljiv politički profil Ramuša Haradinaja, dok se Ardijan Đini predstavlja kao kandidat sa izvršnim iskustvom i veliki resurs stranke. Izazovi sa kojima se Alijansa suočava su teškoće u dominiranju javnom debatom pored većih stranaka i borba za konsolidaciju tradicionalnog biračkog tela.
Opšta procena je da je do sada je kampanja među albanskim strankama bila dinamična, ali više obeležena političkim sukobima nego sadržajnim programskim debatama. Istovremeno se kampanja Srpske liste do sada razvijala drugačije od kampanja albanskih stranaka, sa gotovo isključivim fokusom na srpsko biračko telo na Kosovu i kontinuiranom političkom podrškom zvaničnog Beograda.
