Dok se u Evropskoj uniji presabiru i ocenjuju da će suša ove godine skoro pa poništiti sav rast privrede koju su očekivali, u Srbiji je situacija, kao i uvek, malo drugačija. Pojedinačni sektori poput energetike i agrara direktno su pogođeni sušom i niskim vodostajem, ali skoro niko ne pominje uticaj na turizam i širu industriju. Ni ovog puta srpske vlasti ne reaguju blagovremeno. Inflaciju kao posledicu takođe niko u vlasti, pa ni u Narodnoj banci ne pominje, iako je jasno da će je biti.
Neuspesi i problemi samo se nižu jedan za drugim – sankcije NIS-u, veliki uvoz struje, smanjen uvoz nafte baržama, problemi sa snabdevanjem vodom i strujom, kao i odlazak investitora. Sve to, istovremeno i većim delom neočekivano, pogodilo je srpske privrednike ove godine. Cena struje će rasti, dok je država najavila da neće podizati cene gasa. Za sada je još na snazi kratkoročan ugovor o nabavci gasa sa Rusijom, za koji je pitanje da li će se produžiti posle političkih nesuglasica i nedavne posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Srbiji. Pored uticaja na cene, suša predstavlja i ozbiljan rizik za ekonomski rast, dovodeći u pitanje projektovani rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od tri odsto. Iako je još uvek teško dati preciznu procenu štete, jer suša i dalje traje, jasno je da gubici u poljoprivredi i industriji mogu dovesti do pada tempa privredne aktivnosti.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić situaciju opisuje kao elementarnu nepogodu uzrokovanu suncem i toplotom kakva ranije nije viđena u ovolikoj meri. On navodi da postoje veliki problemi sa poljoprivrednim kulturama, naročito u određenim područjima, gde su pogođeni kukuruz, voće i ostali proizvodi, dok je jedino suncokret siguran. „Smanjen prinos ovih kultura direktno utiče na ponudu hrane i rast njenih cena. Zbog kritično niskog vodostaja Dunava, transport robe je značajno otežan. Ovakva neefikasnost u transportu povećava troškove dopremanja robe, što se na kraju preliva na potrošačke cene. Zbog loše situacije u Nemačkoj, takođe će biti narušeni spoljnotrgovinski odnosi sa ovom državom kao najvećim partnerom Srbije i velikim investitorom. S obzirom na to da većina zemalja u Evropi i svetu deli slične probleme sa sušom, ovi poremećaji imaju globalni karakter i doprinose opštem inflatornom pritisku koji se oseća i na domaćem tržištu“, kaže Savić.
Kako prenose svetski mediji, dugotrajni toplotni talasi koji su zahvatili Evropu ovog leta prete da u potpunosti ponište očekivani ekonomski rast za 2026. godinu. Situacija u Srbiji je mnogo komplikovanija od one u EU, jer su infrastrukturni sistemi potpuno zapostavljeni i nije se ulagalo u njih, osim u puteve, proizvodnja struje je u problemu još od 2022. godine sa sve lošijim prognozama, dok je naftni gigant NIS pod sankcijama. Ekonomisti očekuju da šteta po Srbiju bude veća od one u EU, proporcionalno gledano. Tu su i neke specifične situacije vezane za našu državu kao što su prestanak ili veliki pad vodosnabdevanja u više delova Srbije, ozbiljno smanjenje rada hidroelektrane Đerdap koja proizvodi trećinu struje, ali i havarije u termoelektrani Kostolac zbog čega ceo jedan blok nije proizvodio struju, a što su vlasti pokušale da sakriju. I za situaciju sa vodom i strujom, barem što se tiče utrošnje, građanima je samo predočeno da treba da je smanje dok odgovornih za sve ove probleme nema.
Pitanje u kojoj meri određeni faktori mogu da kompenzuju štetu nastalu u poljoprivredi i proizvodnji. Od tih faktora Savić navodi jedino građevinu kao pozitivan doprinos rastu, dok je sve ostalo pod znakom pitanja. Među građevinskim projektima koji pokreću rast su putevi, ali u najvećoj meri je to EXPO zakazan za narednu godinu.
