Evropska unija sve više insistira da poljoprivredni proizvodi iz zemalja van EU ne ispunjavaju samo standarde bezbednosti na granici, već i da budu proizvedeni po pravilima koja važe za evropske farmere. To bi moglo da donese značajne promene i dodatne troškove srpskim proizvođačima, od stočarstva i uslova držanja životinja do upotrebe pesticida i prinosa, upozorava agrarni analitičar Žarko Galetin.
Nova pravila Evropske unije koja bi trebalo da pooštre uslove za poljoprivredne proizvode iz zemalja van Unije mogla bi značajno da utiču i na srpske proizvođače. Pored kontrole samog proizvoda na granici, sve više se govori o tome da će se proveravati i način na koji je proizvod proizveden.
Agrarni analitičar Žarko Galetin ocenjuje da Srbija, imajući u vidu svoju trgovinsku i ekonomsku povezanost sa EU, nema mnogo prostora za ignorisanje novih pravila. “Naša orijentacija, u političkom i ekonomskom smislu, prema Evropskoj uniji nameće kao imperativ neke stvari koje moramo da prilagodimo, da se uskladimo sa standardima i uslovima Evropske unije“, navodi on.
Prema njegovim rečima, razlog za prilagođavanje nije samo politička orijentacija Srbije, već pre svega ekonomski interes, imajući u vidu značaj evropskog tržišta za domaću poljoprivredu. “Naš najveći spoljno-trgovinski partner: imamo pozitivan spoljno-trgovinski bilans u pogledu izvoza hrane. Izvozimo nešto bez malo tri milijarde evra hrane na godišnjem nivou“, kaže Galetin.
Upravo tu, prema njegovoj oceni, dolazi do izražaja takozvani “mirror efekat”. “U principu, “miror efekat” znači ista pravila za robu proizvedenu u EU i robu proizvedenu u zemljama van Evropske unije, ne samo u pogledu kontrole uvoznog proizvoda kao takvog, već i u pogledu načina na koji se taj proizvod proizvodi u zemlji u izvozu”, pojašnjava stručnjak.
To je, kako ističe, važna promena u odnosu na dosadašnju praksu. Proizvod koji stigne na granicu i prođe laboratorijsku i fitosanitarnu kontrolu više neće nužno biti dovoljan uslov za izvoz ukoliko se utvrdi da je proizveden na način koji nije u skladu sa evropskim pravilima.
Galetin kao primer navodi voće koje je Srbija u prethodnim godinama izvozila na evropsko tržište. “Svedoci smo da se u mnogo navrata roba vraća sa granica, posebno voće – maline, trešnje, u jednom periodu i drugo voće – zbog toga što su se, u pravcu zrelosti, pojavili tragovi nedozvoljenih hemijskih supstanci, nedozvoljenog sadržaja raznih elemenata, otrova itd.”
Kako objašnjava, novi pristup ide korak dalje. “Možete da proizvedete, recimo, višnju ili malinu, koja je značajna za naše izvozne proizvode, i da na fitosanitarnoj kontroli ne pokaže ništa nedozvoljeno. Međutim, Evropska unija sada dolazi kroz taj “miror” standard i pravilo koje kaže – Hajde da vidimo kako vi proizvodite u vašoj zemlji taj proizvod”. Drugim rečima, kontrola bi mogla da se proširi sa konačnog proizvoda na ceo proces proizvodnje.
