Očekuje se da će globalne cene hrane porasti dvocifreno u 2026. godini, jer pogoršanje rata Rusije u Ukrajini dodatno pojačava uticaj drugih poremećaja koji već utiču na cene hrane, navodi Oxford Economics. Pšenica će se verovatno suočiti sa najvećim pritiskom, što bi moglo da dovede do rasta cena hleba i testenine.
Očekuje se da će globalne cene hrane ove godine porasti za 11,8 odsto, a 2027. za 4,8 odsto, pri čemu će najveći udar biti na poljoprivredne kulture — žitarice, voće i povrće — kao i na mlečne proizvode. Do toga dolazi u trenutku kada su ekstremne vrućine i suša u Evropi oštetile useve, dok se poljoprivrednici istovremeno suočavaju sa visokim cenama energije i đubriva, dodatno pogođenim ratovima na Bliskom istoku i u Ukrajini.
Nakon toplotnog talasa u Evropi, Coceral, evropsko udruženje za trgovinu žitaricama i uljaricama sa sedištem u Briselu, objavilo je vanrednu procenu u julu i smanjilo prognozu ukupne žetve žitarica u EU-27 i Velikoj Britaniji sa 295,5 miliona tona na 286,6 miliona tona. Poređenja radi, 2025. godine požnjeveno je 310 miliona tona.
Iako je toplotni talas izazvao značajnu štetu, poljoprivrednici se suočavaju i sa većim troškovima zbog poremećaja u snabdevanju naftom i drugim sirovinama nakon blokade Ormuskog moreuza usled rata sa Iranom. Istovremeno, rat u Ukrajini takođe ima značajan uticaj na globalne cene hrane.
„Najveći uticaj biće na poljoprivredne kulture — žitarice, voće i povrće — kao i na mlečne proizvode“, rekao je Tomas Dvorak, viši ekonomista za Euronews Business, dodajući da su upravo ove kategorije najteže pogođene sušama i vrućinama. „To će se takođe preliti na cene prerađenih proizvoda — hleba, sira, vina i ulja“, naveo je on. Proizvodi poput mesa, s druge strane, očekivano će biti manje pogođeni.
Kao kultura koja zahteva velike količine đubriva, pšenica je pod najvećim pritiskom. Očekuje se da će njena cena porasti za 36 odsto na godišnjem nivou, na 6,92 dolara po bušelu — što odgovara količini od oko 27 kilograma pšenice — u trećem kvartalu 2026. godine.
Pšenica se koristi u velikom broju prerađenih proizvoda, od hleba i testenine do žitarica za doručak i keksa. „Kod sveže hrane, prvenstveno voća i povrća, uticaj će biti relativno brz i verovatno vidljiv u potrošačkim cenama za dva do tri meseca. Kod prerađene hrane kašnjenje je obično duže, s obzirom na vreme potrebno za žetvu i preradu. Tamo očekujemo da će najveći uticaj na potrošačke cene biti za otprilike šest do devet meseci“, rekao je Dvorak.
Džed Cartlidž, ekonomista za poljoprivredne sirovine u Oxford Economicsu, rekao je da bi šok cena hrane mogao biti ozbiljniji nego što se trenutno prognozira, jer se puni efekat napada na područje Crnog mora još uvek razvija, dok snažan fenomen El Ninja predstavlja pretnju za useve i van Evrope. Međutim, dodao je da bi više cene pšenice mogle učiniti skuplje alternativne izvozne rute komercijalno isplativim, što bi pomoglo da se deo poremećaja nadoknadi.
