Srbija raspolaže ljudskim, ekonomskim i administrativnim resursima koji bi mogli da podrže bolji demokratski razvoj, ali ih vlast personalizovana u harizmi Aleksandra Vučića pretvara u sredstva svog očuvanja. Međutim, međunarodno uporedivi pokazatelji ukazuju da aktuelni model vladanja Aleksandra Vučića proizvodi institucionalno kvarenje, korupciju i nepoverenje građana.
Srbija nema problem integriteta i funkcionalnosti institucija zato što nema dovoljno obrazovanih ljudi, ekonomskih resursa ili administrativnih kapaciteta. Njene institucije su slabe zato što su podređene opstanku vlasti Aleksandra Vučića. To je ujedno i najvažniji pokazatelj da je političkom modelu vladanja koji je napravio Aleksandar Vučić istekao rok trajanja, piše direktor Biroa za društvena istraživanja Zoran Gavrilović.
Indeks ljudskog razvoja Srbije iznosi 0,826, dok je BDP po stanovniku, prema paritetu kupovne moći, približno 26.247 dolara. Gini koeficijent od 32,8 pokazuje umerenu dohodovnu nejednakost. Ovi podaci govore da Srbija nije društvo bez razvojnih resursa. Ona ima obrazovano stanovništvo, profesionalnu administraciju, ekonomsku infrastrukturu i institucionalno iskustvo potrebno za uspostavljanje demokratske i odgovorne vlasti. Istovremeno, međunarodno uporedivi pokazatelji kvaliteta institucija znatno su nepovoljniji. To stvara osnovni paradoks Vučićeve Srbije: društvo poseduje kapacitete za razvoj, ali lična vlast Aleksandra Vučića sprečava razvoj institucija. Problem Srbije zato više nije samo nedostatak razvoja. Problem je koruptivni način na koji vlast raspolaže postojećim društvenim resursima.
Pokazatelj efektivnosti vlade iznosi 0,179, a kvalitet regulative 0,089. Obe vrednosti su blago pozitivne. Na prvi pogled, to bi moglo da bude predstavljeno kao uspeh. Srbija ima administraciju sposobnu da priprema zakone, strategije i javne politike. Država može relativno brzo da sprovede odluke kada postoji politička volja izvršne vlasti.
Pokazatelj vladavine prava iznosi -0,156, dok je vrednost glasa građana i odgovornosti vlasti još nepovoljnija i iznosi -0,283. Negativne vrednosti ukazuju na probleme sa jednakošću pred zakonom, nezavisnošću pravosuđa, javnom kontrolom vlasti i mogućnošću građana da utiču na političke odluke.
U periodu za koji su dostupni podaci, indeks liberalne demokratije Srbije iznosi 0,260, a indeks izborne demokratije 0,359 na skali od nula do jedan. Freedom House politička prava u Srbiji ocenjuje ocenom 4, a građanske slobode ocenom 3, pri čemu je 1 najbolja ocena. Ovi pokazatelji potvrđuju da problem Srbije nije samo pitanje da li se izbori održavaju. Problem je u uslovima u kojima se građani opredeljuju i politički akteri takmiče.
Indeks slobode medija Reportera bez granica iznosi 61,510, pri čemu niža vrednost predstavlja bolji rezultat. Ovaj pokazatelj treba posmatrati zajedno sa koncentracijom političke moći i slabljenjem javne odgovornosti. Bez profesionalnih i slobodnih medija građani nemaju dovoljno pouzdane informacije na osnovu kojih bi mogli da kontrolišu vlast i donose izborne odluke.
Podaci Evropskog društvenog istraživanja pokazuju duboku krizu poverenja. Na skali od nula do deset, poverenje u policiju iznosi 4,226, u parlament 3,914, a u pravni sistem 3,263. Poverenje u političare iznosi svega 2,171, a u političke partije 2,109. Nijedna posmatrana institucija ne dostiže ni sredinu skale.
