U Skupštini Srbije počela je vanredna sednica na zahtev 109 narodnih poslanika, na dnevnom redu je ukupno 59 tačaka, među kojima je i rebalans budžeta za 2026. godinu.
Poslanica Ekološkog ustanka u Skupštini Srbije Danijela Nestorović rekla da se opet donosi leks specijalis za širenje Beograda na vodi i da vlast u Srbiji konačno treba da kaže gde su granice tog projekta i kako se štiti javni interes. Komentarišući najavljenu pomoć građanima ona je na sednici Skupštine Srbije na kojoj se razmatra rebalans ovogodišnjeg budžeta ocenila da je i ranije bio loš standard građana ali da se vlast sada odlučila na jednokratne isplate zbog predstojećih izbora. „Ovo je politički poklon građanima i to je novac kojim se kupuje socijalni mir, a predstavljeno je da je to novac koji deli Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka“, rekla je Nestorović.
Šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić-Srbija ne sme da stane“ Milenko Jovanov je rekao da novac koji će biti isplaćen nije novac Vučića i SNS-a, ali jeste posledica „ozbiljne politike i država može da pomogne građanima“.
Ministar finansija Siniša Mali je rekao da je i u godinama kad nije bilo izbora država pomagala građanima i davala im jednokratnu pomoć.
Poslanik Željko Veselinovic (Radnička partija-Ruska stranka-Ujedinjena seljačka stranka) je rekao da je isplata pomoći građanima trebalo da bude namenjena samo najugroženijima, a ne svim građanima.
„Nekima pomoć od 6.000 ne znači mnogo, ali bi veća pomoć velikom broju građana začila mnogo“, rekao je on.
Poslanik Slobodna Cvejić (Srbija centar-SRCE) ocenio je da je rebalans budžeta urađen u svrhu propagande aktuelne vlasti uoči izbora. „To je propagandni i koruptivni finansijski dokument i arčenje novca na Ekspo koji ne može de bude zamajac domaćem razvoju jer se za tu izložbu uvozi sve, pa i radnici“, rekao je on i dodao da je neodrživo da budžetski deficit raste iz godine u godinu.
Ministar finansija je negirao da će deficit budžeta predviđen rebalansom biti neodrživ i istakao da svi ekonomski parametri pokazuju da je Srbija po rastu međe prvih nekoliko zemalja Evropske unije. Replicirajući mu Cvejić je upitao zašto onda država pomaže građanima ako je sve u zemlji tako dobro.
