Dok se Srbija suočava sa hiljadama požara, mnogi građani pitaju se ko će nadoknaditi štetu na uništenoj imovini. Ko može da dobije naknadu za uništenu imovinu, kako se obračunava šteta i zašto građani koji nisu imali polisu ne mogu da računaju na odštetu osiguravajućih kuća?
Branko Damjanović iz Udruženja osiguravača Srbije ističe da naknadu štete od osiguravajuće kuće mogu da dobiju samo građani koji su svoju imovinu osigurali pre nego što je požar izbio. – Prva loša vest je da se o osiguranju u našem društvu uglavnom priča tek kada se dogode ovakve katastrofe. Druga je da je za pojedine ljude, nažalost, već kasno, jer je njihova imovina već zahvaćena požarom i sada više nije moguće osigurati je. Dobra vest je da za većinu građana još nije kasno i da mogu da zaključe ugovor o osiguranju imovine i tako zaštite sebe i svoje porodice – poručuje Damjanović.
Visina naknade zavisi od toga šta je tačno obuhvaćeno polisom i kolika je ugovorena suma osiguranja. Kada su u pitanju stanovi, kuće i vikendice, naknada se isplaćuje u okviru ugovorene sume. Kao jedan od osnovnih parametara obično se uzima građevinska vrednost objekta. Ukoliko nije došlo do podosiguranja, odnosno ako objekat nije osiguran na iznos koji je znatno niži od njegove stvarne vrednosti, šteta može biti nadoknađena u punom iznosu koji pokriva polisa.To praktično znači da vlasnik ne može automatski očekivati da će mu osiguravajuća kuća isplatiti tržišnu vrednost nekretnine ako je ona drugačije definisana polisom.
Posebna pravila važe za poljoprivredne proizvode i letinu koja strada u požarima. U tim slučajevima procena se vrši na osnovu trenutne tržišne vrednosti poljoprivrednih proizvoda, objašnjava Damjanović. Zbog toga je kod poljoprivrednika važno da polisa jasno definiše šta je osigurano i na koji način se obračunava eventualna šteta.
Kod motornih vozila primenjuju se standardne procedure procene štete. Postoji jasna razlika između totalne i delimične štete, a način obračuna zavisi od vrste osiguranja i uslova ugovora. Drugim rečima, vlasnik automobila koji nema odgovarajuće osiguranje ne može očekivati naknadu štete od osiguravajuće kuće samo zato što je vozilo uništeno u požaru.
Iako su požari tokom letnjih meseci sve češći, svest građana o potrebi osiguranja imovine i dalje je veoma niska. Prema Damjanovićevim rečima, u Srbiji je osigurano svega oko 10 odsto imovine, dok je procenat nešto viši kada je reč o pojedinim vrstama poljoprivrednih proizvoda. Kada su u pitanju stanovi i automobili, procenat se, kako navodi, takođe kreće oko 10 odsto. Obavezno osiguranje kod stambenih kredita i vozila kupljenih na lizing utiče na to da procenat bude nešto viši nego što bi inače bio.
Jedan od glavnih razloga zbog kojih građani izbegavaju osiguranje jeste uverenje da je ono preskupo. Damjanović to ocenjuje kao zabludu. – Građani često smatraju da je osiguranje skupo, što je apsolutna zabluda. Osiguranje košta oko evro po kvadratu, ili tek nešto malo više ukoliko se radi o specifičnim i vrednijim objektima – navodi on.
Drugi problem je očekivanje da će u slučaju velikih prirodnih nepogoda država automatski nadoknaditi građanima kompletnu štetu. – U slučaju ovakvih katastrofa građani zapravo očekuju pomoć države, i tu nailazimo na sistemski problem sa zaključivanjem ugovora o osiguranju – upozorava Damjanović.
