Nakon brojnih država u svetu, u našem regionu Banjaluka predlaže zabranu upotrebe mobilnih telefona u školama, a iste inicijative postoje i u Srbiji. Među razlozima nalaze se štetni efekti društvenih mreža i manjak koncentracije tokom nastave, kao i sprečavanje vršnjačkog nasilja. S druge strane, današnja deca imaju drugačije potrebe i sposobnosti i obrazovni sistem mora da pronađe adekvatne načine da se tome adaptira.
Psihološkinja Ana Mirković podseća da u Beogradu već godinama unazad postoje škole gde deca u kutije ili u ormariće ostavljaju telefone i uzimaju na kraju časa. „Meni je to neprihvatljivo jer ja inače ne volim nijednu zabranu“, navodi psihološkinja i kaže da je potrebno da obrazovni sistem pronađe načine da „kupi“ pažnju dece, za šta postoje razni načini, ali je trenutno samo na nivou motivacije pojedinca. Donosioci odluka koji razmišljaju u pravcu zabrane telefona ili društvenih mreža ne razumeju nove generacije i njihove potrebe, niti kako se svet menja, kaže psihološkinja. „Generacije koje su došle imaju potpuno drugačiji kognitivni stil – njihova pažnja i pamćenje su drugačiji. Oni više nemaju duboku pažnju, već hiperpažnju, imaju kapacitet da dobijaju mnogo informacija za kratko vreme koje obrađuju na nivou kratkoročne memorije, a ono što im kupi pažnju odlazi u dugoročnu memoriju“, objašnjava Mirković i ukazuje na to da se obrazovni sistemi uopšte nisu adaptirale na potrebe dece danas.
„Sami telefoni mogu da budu odlično oruđe za istraživanje i učenje. Ne mora svaka upotreba telefona da bude štetna i najčešće i nije“, navodi psihološkinja i kaže da su se svi sudovi o mladima kao asocijalnim, dangubnim, neempatičnim i slično – pokazali netačnim. „Ispostavilo se da imamo najpametniju generaciju koja se ikada rodila na planeti. Ne samo najpametnija u smislu posedovanja informacija, nego su najempatičniji, najsolidarniji, najtolerantniji – što demonstriraju naši studenti i mladi ljudi“, navodi Mirković.
„Ograničavanje upotrebe mobilnih telefona u osnovnim školama ima smisla, ali potpuna zabrana i njihovo automatsko oduzimanje nisu jedini, niti nužno najbolji odgovor“, za Mašinu kaže dr Jelena Žunić Cicvarić, direktorka programa u Užičkom centru za prava deteta.
Prema njenim rečima, mobilni telefon u školi zaista može biti izvor distrakcije, ali je istovremeno i sredstvo koje može doprineti kvalitetnijoj nastavi, učenju i pristupu informacijama. „Vršnjačko nasilje, digitalno nasilje, potreba dece za stalnom dostupnošću društvenim mrežama i teškoće u održavanju pažnje imaju mnogo dublje uzroke. Ako samo sklonimo telefon, a ne radimo na digitalnoj pismenosti, odnosima među decom, kulturi škole i odgovornom ponašanju u digitalnom prostoru, rešili smo samo jedan deo problema“, navodi Žunić Cicvarić. Zato treba razlikovati ograničavanje od potpune zabrane, kaže ona.
