Prolećna setva graška

0
103

Grašak se seje početkom aprila, a za jedan hektar potrebno je od 120 do 200kg semena. Postoje različite vrste semena ovog povrća, a najpoznatije među njima su krunci, koji se mogu koristiti za zrno i šećerci, kod kojih se koristi cela mahuna. U narednim minutima donosimo vam savete za prolećnu setvu graška.

Jedna od najpoznatijih povrtarskih kultura koja se seje u proleće je grašak. Grašak je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodica leptirnjača. Sadrži belančevine kao što su legumin, legumelin, vicilin, trigonelin, a sadrži i šećer, skrob, lecitin i dr. Postoje različite vrste semena ovog povrća, a najpoznatije među njima su krunci, koji se mogu koristiti za zrno i šećerci, kod kojih se koristi cela mahuna. Koji god da više volite, trebalo bi da znate nekoliko činjenica o prolećnoj setvi ovog povrća.

Ukoliko se odlučite za setvu graška šećerca mahunaša, veoma visoke sorte, važno je da pre setve obezbedite oslonac za njega. On će omogućiti grašku da se viticama pričvršćuje za podlogu da bi kasnije mogao da uspravi stablo i donese obilje mahuna i plodova. Ovakav oslonac možete da napravite jednostavno, uz pomoć dva ili tri drveta u obliku kolca i sa malo kanapa. Grašak šećerac može da izraste visoko i do metar, ali nema veliku masu, pa se jednostavno može gajiti sa potporom od kanapa. Pored nje, možete da imate i različite oblike mreža koje zatežete, metalne konstrukcije, ili gotove, pripremljene oslonce. Grašak se uspešno gaji u uslovima umerene i vlažne klime. Optimalna temperatura za razvoj iznosi 18 ºC. Niče već kod temperature 4-6 ºC, a idealna temperatura za nicanje je 15-16 ºC. Mlade biljke podnose temperature i do -6 ºC. Za rast mu je potrebna sunčana pozicija i ne uspeva u hladu.

Grašak šećerac je biljka koja zahteva mnogo vlage. To znači da ukoliko želite da gajite ovu kulturu u bašti morate da joj obezbedite kvalitetno zalivanje i to ne samo u periodima godine kada nema kiše, već i kada je vlažnost slabija. Ako su zemljišta peskovita ili aluvijalna, obavezno je potrebno navodnavanje. Kada je reč o zemljištu, grašak dobro uspeva i na onim koja nemaju veliku količinu hranljivih materija, pa se dodavanjem komposta ili mineralnih đubriva biljka veoma lako i brzo prihranjuje. Za rast su potrebna slabo kisela zemljišta, pH 6,5-7,5. Ako je zemljište kiselije, tada je potrebno sprovesti kalcifikaciju zemljišta. Zemljište treba biti rastresito, rastresito, mrvičaste strukture da se koren može što bolje razvijati i da je što bolji razvoj kvržičnih bakterija.

Održavanje graška tokom godine svodi se na jedno ili dva okopavanja sa zagrtanjem. Međutim, važno je znati da se ova biljka može delimično vezivati. To znači da bi biljku, kada počne da raste, trebalo vezivati uz konopac kako bi se na taj način pravilno usmerila i sprečilo padanje cele leje. Nakon toga, grašak će sukcesivno donositi plodove koji se mogu ubirati u nekoliko navrata. Naravno, neke mahune mogu se sačuvati i za seme za sledeću godinu.

Graškov koren je vretenast, prodire duboko u zemljište do 120 cm, dobro je razgranat. Visina stabla zavisi od sorte a može biti od 30-200 cm. List je parno perast, sa 1-3 para liski. Vrh lista završava viticom koja pomaže biljci da se prihvata za oslonac. Cvetovi su leptirasti, bele boje pa više njih izbija iz pazuha lista. Mahune su različitog oblika, dužine i širine, a isto tako i raznih kombinacija boja. U mahunama se nalazi različit broj zrna što zavisi od sorti.

Seje se početkom aprila i to mehaničkim sejalicama u redove razmaka 15-20 cm i 5-6 cm u redu. Potrebno je 80 do 120 biljaka/m2, što zavisi od sorti. Za jedan hektar potrebno je od 120 do 200 kg semena. Ova količina semena zavisi od vremenu setve i krupnoće semena. Tokom gajenja visoke temperature utiču štetno tako što umanjuju prinos zrna.

Berba se vrši kombajnima na većim gazdinstvima, a na manjim porodičnim gazdinstvima ručno. Idealna berba graška je kada  je 75-80 % mahuna tehnološki zrelo. Postoji uređaj koji meri tvrdoću zrna, tj. njegov stepen zrelosti (tenderometar). Prinosi ranih sorata su 40 t/ha, a kasnih sorata i do 70 t/ha.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here