Nakon 5 godina od zatvaranja Zelenog zvona mnogi Zrenjaninci, ali i ljudi iz cele Vojvodine i Srbije, i dalje govore o njegovom značaju i uticaju koji je imao na društvene odnose u zemlji za vreme svog postojanja. O tim uticajima smo razgovarali sa osnivačem kluba Zeleno zvono Branislavom Grubačkim Gutom i arhitektom Dragoljubom Bakićem.
Klub Zeleno zvono je osnovan jula 1991. godine i od tada do 24. aprila 2016. godine klub je okupljao umetnike i intelektualce sa prostora bivše Jugoslavije. Prvi slogan Zelenog zvona bio je “Izlaz uvek postoji – ovo je naš pokušaj” i sa tim sloganom ljudi su pozvani da preskoče dnevnik i da dođu do Zelenog zvona na čašicu optimizma i dobre volje.
Novi optimizam koji je nastao iz Zelenog zvona nastoji, kao što je to nekada činilo samo Zeleno zvono, da afirmiše vredne, časne i poštene ljude, stručnjake u svojim profesijama, koji slobodno misle i bez straha izražavaju svoje stavove boreći se na taj način za bolje društvo u našoj zemlji. Jedan od tih ljudi je i arhitekta Dragoljub Bakić, prijatelj Branislava Grubačkog Gute i pokreta Novi optimizam.
Zeleno zvono je bilo fokusirano na pomociju kvalitetnih ideja, ljudi i kulturnih sadržaja, ono je bilo platfoma za promociju svake zdrave ideje, kako u Zrenjaninu, tako i u Vojvodini, Srbiji i regionu. O tome svedoči preko 1700 koncerata, što u samom klubu, što na sceni Narodnog pozorišta Toša Jovanović. Sem toga organizovano je preko 1000 promocija, kulturnih i obrazovnih dešavanja, kao i tribina koje su kao posebna vrednost negovane u Zvonu. Cilj je bio da se čuje glas intelektualaca, da se čuje šta o društvu i o svojoj profesiji misle novinari, glumci, profesori, književnici, reditelji… Pokret Novi optimizam nastavio je putem Zelenog zvona i zalaže se za to da se značajne stvari i pojedinci vide, a kroz mrežu Nove solidarnosti promoviše pojam nove solidarnosti kao jednu od najznačajnijih društvenih relacija.
