Vukoman Maksimović – Jutro je prvi susret sunca, slobode i svesti

0
18

Tolerancija. Koliko poštujemo različitosti, koliko je ispoljena medijska nepismenost i kako ukloniti jezik mržnje?  U današnjem vremenu odgovoriti na sva ova pitanja i dati prave odgovore jako je važno. Ispravni odgovori su jako važni naročito za generacije koje tek stasavaju i kreću u život, a mi smo odgovore potražili kod profesora Vukomana Maksimovića, doživotnog predsednika Ekološkog pokreta „Panonska zora“.

Tolerancija – kako je ljudi shvataju, pa i formirani njudi? Profesor Vukoman Maksimović, doživotni predsednik Ekološkog pokreta „Panonska zora“ kaže da najmanje imaju tolerancije oni koji nisu tolerantni ni prema sebi ni prema drugima. Tolerancija je nešto što negujemo od malena, od ranog detinjstva. Kada neki dečak ili devojčica ustane staroj baki ili starom dedi u autobusu u sadašnjem vremenu predstavlja otkriće i za mnoge ljude izaziva divljenje a zašto kad je to pre 30 i više godina bilo sasvim normalno i svakidašnje. Na televiziji je provejavala poruka „Nije teško biti fin“. Te poruke nema odavno. Postoje generacije koje su imale svoje ideale, to su „divi koji su nas napred zvali, koji su krila dali, koji su nas ojačali“ kako je to isticao J.J. Zmaj. Mnogim ranijim generacijama to je davalo pregnuća, podstreke za dalje stvaralaštvo, da bi se na sve ovo pojavio Bora Đorđević da slomi sav entuzijazam porukom u jednoj njegovoj pesmi: „Za ideale ginu budale“, istakao je profesor Maksimović i zapitao se „Da li grešim iz neznanja, koliko poštujemo različitosti, da li znamo da koristimo pravilno tv-informacije i da osuđujemo sve ono što je za osuđivanje, zašto zbog stava nekih političara osuđujemo ceo narod, možemo li ispisivanjem ružnih poruka po zidovima zgrada zbližiti Srbe i Hrvate? Naravno da ne!“

Mali broj intelektualaca zna da je „Junaštvo braniti se od drugih a čojstvo braniti druge od sebe“. Koliko ljudi u Crnoj Gori zna danas za ovu poruku, pita profesor Maksimović. Živimo u vremenu kada se uvode razne reforme: privredne, ekološke i nama najvažnije reforme a to je moralna reforma. Hoće li biti uslova da konačno ova reforma krene kod nas? Koliko propusta u obrazovanju (vaspitači, učitelji, nastavnici) pogledajte oko sebe gde nam deca borave, gde se mališani igraju (u pesku gde nam kuce mokre), propusti se ne sankcionišu. Više od 15 godina zidovi zgrada se ispisuju, ružnim i tužnim porukama, a za takve nema sankcija. Ko su uzori našoj drskoj deci? Sve je neprirodno i skaradno. Kako ukloniti jezik mržnje? Ispoljena je medijska nepismenost, ispoljena je konzervativnost društva, osim zagađenja vode, vazduha, zemljišta. Vrlo rano su kod nas prisutna ljudska zagađenja, a posledice veoma teške naglasio je profesor Maksimović i dodao da je davno Ljubivoje Ršumović poručio: Kako se brani i čuva domovina? Knjigom, znanjem, đačkom brigom, vaspitanjem.

Kako ćemo čuvati životnu sredinu? Ako je sve oko nas naokolo od betona, dimnjaka, isparenja, žica, otpadaka i teško će ih život ubediti i teško će shvatiti: šta znači čisto rosno jutro s prvim zracima sunca i glasovima ptica? Za današnje generacije dece i sve buduće koje će se roditi moramo naglasiti šta je jutro? Jutro nije kad zabruje automobili i zaškripe liftovi. Jutro je prvi susret sunca, slobode i svesti.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here