Soc od kafe kao kompostni materijal

0
18

Sve više organskih proizvođača i baštovana se odlučuje za pravljenje svog komposta. Pri upotrebi soca od kafe u svrhu kompostiranja treba imati na umu da se on smatra zelenim kompostnim materijalom i potrebno ga je kombinovati u izbalansiranoj smeši sa braon kompostnim materijalom.

Obzirom na to da je kod nas kultura ispijanja kafe tradicionalna i trošimo velike količine kafe na mesečnom nivou, soc se može iskoristi za kompost. Ovo je dobar način kompostiranja da se iskoristi materijal koji bi u suprotnom završio na deponiji. Socom od kafe, kompostna smeša se obogaćuje azotom. Sam postupak je sasvim jednostavan i podrazumeva odlaganje ostataka nakon kuvanja kafe na već postojeću kompostnu gomilu pri čemu je u ove svrhe moguće iskoristiti i razgradive filtere za kafu. Pri upotrebi soca od kafe u svrhu kompostiranja treba imati na umu da se on smatra zelenim kompostnim materijalom i potrebno ga je kombinovati u izbalansiranoj smeši sa braon kompostnim materijalom. Ako se soc od kafe odlaže direktno na zemljište kao đubrivo, to neće momentalno obogatiti tlo azotom kao što je to slučaj kada se prethodno kompostira.

Soc od kafe obogaćuje zemljište organskom materijom, poboljšava se drenaža tla, zadržava voda u zemljištu a pomaže i korisnim mikroorganizmima da se umnožavaju, privlači gliste i crve što je od koristi u proizvodnji glistenjaka. Svoju primenu u baštama, soc od kafe nalazi i kao malč podloga. Koristi se i kao sredstvo za odvraćanje običnih puževa kao i puževa golaća od biljaka. Kofein kao sastojak kafe ima negativan uticaj na štetočine pa one izbegavaju zemljište na kojem postoje tragovi kafe. Ukoliko se soc od kafe koristi za direktno đubrenje onda se posipa po zemlji u okolini biljaka pri čemu se za ove svrhe može koristiti i vodom razblažena nepopijena kafa.

Baš kao i slučaju soca od kafe, posipanje sveže kafe po bašti imaće za efekat odvraćanje pojedinih štetočina kao i puževa, zečeva i mačaka, zahvaljujući sadržaju kofeina. Biljkama koje vole kiselo zemljište, poput borovnica, ljiljana, azaleja i hortenzija, može se posuti kafa u neposrednoj okolini.  Paradajz uobičajeno loše reaguje na đubrenje kafom ali korenastom povrću poput rotkvica i šargarepa, veoma godi dodavanje kafe, pogotovu ako se ona prilikom sadnje pomeša sa zemljom.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here