Iako donose svakodnevne i važne odluke koje mogu odrediti sudbinu zemalja, ali i građana širom planete, o prihodima svetskih, ali i regionalnih predsednika i premijera ne govori se često.
Ukoliko se analiziraju predsednici nekoliko zemalja koje važe za svetske sile, može se videti kako razlike u platama koje se izdvajaju iz budžeta za njihove funkcije variraju od basnoslovnih iznosa, pa sve do onih koji se teško mogu oceniti kao realni, ali predstavljaju zvanične izvore vlada, odnosno kabineta predsednika, piše Klix.ba.
Ukoliko se posmatraju plate predsednika i premijera u zemljama bivše Jugoslavije, listu predvodi Bosna i Hercegovina. Zbog državnog uređenja i tročlanog Predsedništva, na godišnjem nivou se u BiH za njihove plate, u ukupnom iznosu za sve članove, izdvaja nešto više od 100.000 evra. Osnovna mesečna plata člana Predsedništva BiH propisana je na 6.000 KM (oko 3.070 evra). Gledajući druge države regiona, „najbogatiji“ predsednik je prvi čovek Hrvatske Zoran Milanović. Prema podacima iz imovinske karte, predsednik Hrvatske je prijavio neto iznos plate od 3.555 evra na mesečnom nivou. Sličan iznos plate prima i predsednica Slovenije Nataša Pirc-Musar, koja na godišnjem nivou inkasira 42.456 evra, odnosno 3.538 evra mesečno. Kada je reč o predsedniku Crne Gore, s obzirom na to da je Jakov Milatović tek izabran pre nekoliko nedelja, kao uvid u platu predsednika Crne Gore poslužio je imovinski karton bivšeg predsednika Mila Đukanovića, koji je na godišnjem nivou primao 26.490 evra (2.207 evra mesečno). Među onima koji primaju najmanji iznos kada je reč o plati je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je, prema podacima Agencije za sprečavanje korupcije, prijavio mesečni iznos plate od 1.500 evra.
Naravno, iluzorno je očekivati kako donosioci odluka, naročito predsednici i premijeri, na mesečnom nivou „žive“ samo od osnovne plate. Pored osnovne plate, gotovo u svakom slučaju postoje i druge naknade koje utiču na ukupan iznos prihoda premijera ili predsednika na mesečnom nivou. Međutim, svakako i ovi iznosi mogu da posluže kao dobar pokazatelj koliko se zapravo sredstava iz budžeta izdvaja za one koji često donose i najvažnije odluke, kako za građane svojih zemalja, tako i za ceo svet.
