U okviru sajma „AgroBelgrade 2026“ na Beogradskom sajmu održana je konferencija posvećena Strategiji razvoja biljne proizvodnje Srbije, sa posebnim osvrtom na voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo i cvećarstvo kao sektore koji donose najveću dodatu vrednost u poljoprivredi i imaju značajan izvozni potencijal.
Konferencija je okupila predstavnike države, nauke, savetodavnih službi, osiguravajućeg sektora i proizvođače iz cele Srbije, a razgovor je bio usmeren na konkretne mere koje treba da obezbede stabilniju proizvodnju, veće prinose i sigurniji plasman domaćih proizvoda.
Konferenciju je otvorio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić, koji je poručio da Srbija ulazi u novu fazu razvoja biljne proizvodnje u kojoj država podršku usmerava ka sektorima sa većom dodatom vrednošću. „Ove godine predviđamo veća izdvajanja po hektaru za voće, povrće, cveće i vinograde, jer je to proizvodnja koja traži veća ulaganja, nosi veći rizik, ali donosi i najveći prihod po jedinici površine. Naš cilj je da podignemo prinos, kvalitet i tehnologiju, a ne da ostanemo samo izvoznici sirovine“, poručio je ministar. On je dodao da će položaj proizvođača biti dodatno zaštićen novim Zakonom o nepoštenim trgovinskim praksama, koji uvodi fer rokove plaćanja i jasna pravila u trgovini kvarljivim proizvodima, čime se prekida praksa da proizvođači sami nose teret tržišnog rizika.
Tatjana Brankov, predsednica Društva agrarnih ekonomista Srbije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, predstavila je ključne nalaze analize stanja u sektoru voća, povrća, vina i ukrasnog bilja, kao osnovu za novu Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije do 2034. godine. Ona je ukazala da Srbija ima ozbiljan proizvodni i izvozni potencijal, ali da se već godinama suočava sa problemom pada proizvodnje kvalitetnog sadnog materijala, što direktno utiče na prinose. Proizvodnja sadnica je sa 44,6 miliona u sezoni 2015/16. pala na 39,7 miliona u 2023/24. godini, što predstavlja pad od skoro pet miliona sadnica. Posledica se vidi i u proizvodnji maline, gde je prosečan prinos opao sa oko 6 na 5,2 tone po hektaru u periodu od 2015. do 2023. godine. Otuda je važno navesti da će Ministarstvo od ove godine ponovo uvesti podsticaje za rasadničarsku proizvodnju.
Milica Janković, direktorka Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Beograd i posebna savetnica ministra poljoprivrede za savetodavne službe, istakla je da uspešna primena Strategije zavisi od rada na terenu i direktne podrške proizvođačima.Ona je naglasila da će u narednom periodu zadatak savetodavnih službi biti da nove tehnologije, standarde proizvodnje, mere zaštite i ekonomske modele prenesu proizvođačima kako bi smanjili gubitke, povećali prinose i lakše odgovorili na zahteve tržišta.
