Pravoslavni vernici sutra obeležavaju Letnje ili Duhovske zadušnice, jedan od četiri velika dana u godini koji su posvećeni molitvi za upokojene.
Zadušnice uvek padaju u subotu, jer je taj dan u pravoslavlju posvećen preminulima i sećanju na duše predaka. Letnje zadušnice obeležavaju se uoči praznika Silaska Svetog Duha na apostole – Duhova, odnosno Trojica, a veruje se da molitve upućene tog dana donose mir dušama upokojenih.
Prema običaju, vernici odlaze na groblja, gde pale sveće za pokoj duša preminulih srodnika i prijatelja. Sveštenici služe parastose, a na grobove se iznose žito, vino, voda i hrana koja se potom deli za pokoj duše.
U mnogim krajevima Srbije postoji običaj da se na groblje ponese: kuvano žito, crno vino, sveće tamjan, pogača ili hleb, voće i kolači. Sveća se pali kao simbol svetlosti Hristove, dok žito predstavlja vaskrsenje i večni život, jer zrno, iako bačeno u zemlju, ponovo niče.
Vernici najčešće tiho izgovaraju: „Bog da prosti“ ili „Neka mu/joj je laka zemlja i Carstvo nebesko“.
Mnogi čitaju i molitvu „Oče naš“, a ukoliko je moguće, dobro je prisustvovati liturgiji i parastosu u crkvi.
U narodu se veruje da na Zadušnice duše pokojnika „obilaze svoje domove“, pa se zato tog dana izbegava svađa, vika i ružne reči. Takođe, postoji običaj da se deo hrane podeli siromašnima i komšijama „za dušu pokojnika“.
Stari su govorili da na ovaj dan treba obići grobove predaka, jer „ko zaboravi mrtve, zaboravio je i korene“. Prema narodnom predanju, na Zadušnice ne treba: praviti veselja i slavlja, puštati glasnu muziku, svađati se i izgovarati ružne reči, raditi teške fizičke poslove ako nije neophodno
Ovaj dan treba provesti mirno, u molitvi, sećanju i poštovanju prema precima.
