Srpska pravoslavna crkva 30. jula obeležava svetu velikomučenicu Marinu, u narodu poznatiju kao Ognjena Marija. Reč je o prazniku koji nije obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, ali zauzima posebno mesto u narodnoj tradiciji i vekovima se smatra jednim od najpoštovanijih letnjih praznika.
Sveta Marina živela je krajem 3. i početkom 4. veka u Antiohiji Pisidijskoj, na području današnje Turske. Prema hrišćanskom predanju, rano je prihvatila hrišćanstvo, zbog čega je tokom progona za vreme cara Dioklecijana bila izložena mučenju i na kraju pogubljena. Zbog svoje postojanosti u veri, Crkva je poštuje kao velikomučenicu.
U srpskoj narodnoj tradiciji praznik je dobio naziv Ognjena Marija zbog verovanja da svetiteljka štiti od vatre, groma i drugih elementarnih nepogoda. Jul je u našim krajevima period čestih letnjih oluja, pa se upravo zato uz ovaj dan vezuju brojna narodna verovanja i običaje.
U narodu se veruje da je Ognjena Marija sestra Svetog Ilije koji kažnjava gromom, spada u „ognjevite“ svece. Prema predanju, ona od brata krije kada je njegov praznik da se on ne bi od sreće i slavlja zaboravio i gromovima uništio ceo svet. Ali i Marija pali i kažnjava ognjem, po čemu je i dobila naziv Ognjena. U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri koja je u vrele praznične dane spalila žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije.
Ognjenu Mariju neke pravoslavne porodice obeležavaju kao krsnu slavu. U crkvenom kalendaru praznik nije obeležen „crvenim slovom“, ali se ipak veoma poštuje i u crkvi i u narodu. Slave je svi koji su imali štete od groma i oluje. Narodna izreka kaže – ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu.
Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine „gori nebo i zemlja“, ne rade nikakvi poslovi, a posebno radovi na polju. Niko ne radi, pogotovo žene, jer se smatra da danas nijedan posao ne može doneti sreću. U narodu se kaže da na Ognjenu Mariju „ne valja ni konac u iglu udenuti“.
Postoji strogo narodno verovanje da se na Ognjenu Mariju ne treba kupati u rekamama, jezerima i velikim vodama.
Ako bi u noći uoči 30. jula nebo ostalo mirno i zvezdano, verovalo se da predstoji miran period i dobra godina. Međutim, ako bi se pojavili sevanje i grmljavina bez kiše, to se tumačilo kao loš znak. Narod je verovao da se svetiteljka ljuti i da to najavljuje tešku, sušnu godinu, propast letine i udare gromova u tom kraju.
