Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik Hristovog vaznesenja – Spasovdan, koji se praznuje uvek u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.
Spasovdan je veliki praznik posvećen Vaznesenju Gospoda Isusa Hrista, odnosno trenutku kada se Hristos, nakon vaskrsenja i četrdeset dana provedenih sa svojim učenicima, uzneo na nebo pred njihovim očima i blagoslovio ih podignutih ruku. Pre nego što se vazneo, Hristos je svojim učenicima ostavio reči koje su zauvek promenile hrišćanstvo: „Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Koji poveruje i krsti se – biće spasen; a koji ne poveruje – biće osuđen.“ Tim rečima počinje nova etapa za čovečanstvo – širenje vere, nade i Hristove poruke među ljudima.
Prema narodnim verovanjima, ovo je najsrećniji dan u godini za započinjanje novih poslova i dan kad se „razbijao maler“. Iako je Spasovdan u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovom, naši stari su verovali da bi na praznik trebalo započeti posao koji vam ranije nije polazio za rukom da bi se „sreća okrenula“. Naši stari verovali su i da bi na Spasovdan trebalo ustati rano – tako se dočekivao dan spasenja roda ljudskog.
Posle uobičajenih jutarnjih molitvi, svako od ukućana trebalo je da napravi makar po jedan krstić od leskovih grančica koji bi namenio za čuvanje kuće, obora sa stokom, njive, dvorišta, svuda gde je bila potrebna zaštita od zlih sila. Verovalo se da krstić napravljen od grančica leske u ranu zoru na Spasovdan donosi sreću svakome ko ga napravi i štiti ga od loših energija u narednih godinu dana. Leskove grančice nisu birane slučajno. Naime, naši preci su verovali da ovo drvo ima čudotvorne moći i da može da ispuni želje, otera đavole i prizove sreću i blagostanje.
Jagode su, prema običaju, bile prva namirnica koja se iznosila na trpezu za Spasovdan. Verovalo se da ovo sočno i slatko voće simbolizuje sreću i berićet tokom cele godine, pa se zato prvo i jelo. Potom se iznosi spasovdanska cicvara, jelo na bazi mleka, sira, kajmaka i kukuruznog brašna.
Postoje i stvari koje je bolje izbegavati, da ne biste „privukli“ nesreću. Ne rade se danas teški poslovi, u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema narodnom verovanju, može da spase kuću od nevolje, a decu od bolesti.
Prema običajima, danas se muškarci ne briju, žene se ne umivaju, a deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.
