Srpska pravoslavna crkva slavi Preobraženje Gospodnje. Taj praznik posvećen je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.
Praznik Preobraženja Gospodnjeg, koji se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, danas obeležavaju Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici. U crkvi se na Preobraženje, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, osvećuje grožđe i deli narodu, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće. U vinogradarskim krajevima o Preobraženju se okupljaju oni koji su napustili zavičaj, u Metohiji svetkovine su u Velikoj Hoči, pod okriljem srednjovekovnih Nemanjičkih zadužbina.
Praznik Preobraženje Gospodnje posvećen je trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost. Tada se Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilija koji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu“, piše u verskim knjigama.
Preobraženje simbolizuje pobedu svetlosti nad tamom, duhovno uzdizanje i promenu na bolje – kako spolja, tako i iznutra. Zato se ovaj praznik u narodu doživljava kao trenutak preokreta i novog početka.
Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina. Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama. Veruje se da ko na današnji dan odspava preko dana, preobraziće se pa će mu se cele godine dremati a ne valja ni da se plače, jer se veruje da će se tako plakati cele godine. Na današnji dan ne valja da ljudi idu u kafanu jer se smatra da će im to preći u naviku i da će postati rasipnici. Mnogi običaji vezani su za zdravlje i blagostanje. Ljudi su verovali da je dobro na ovaj dan izgovoriti želju i doneti odluku za promenu, jer će ona biti blagoslovena. Takođe, nije valjalo da čovek tog dana bude mrzovoljan – jer će ga takvo raspoloženje pratiti tokom cele godine.
