Za pravoslavne hrišćanske vernike počeo je dvonedeljni Velikogospojinski post. Jedan je od najstrožih postova, obeležava se u znak sećanja na smrt Bogorodice i dan kada se uspela na nebo.
Gospojinski post najkraći je od četiri velika godišnja posta i traje dve sedmice, od 14. do 28. avgusta, odnosno Velike Gospojine. Post je stroži od Božićnog i Apostolskog, zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici, pravoslavni hrišćani ovaj post poste kao i Vaskršnji.
Tokom sledeće dve sedmice, jede se hrana pripremljena na vodi, osim u dane vikenda, kada su dozvoljeni ulje i vino, i na Preobraženje, kada se može jesti i riba.
Prvi put ovaj post spominje se u spisima Teodora Studita, 826. godine. Konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166. Najmlađi od svih višednevnih postova, uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice, Majke Božije, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi.
Uvek počinje na dan sedmorice braće Makaveja i njihove majke, koji su u drugom veku pre nove ere pogubljeni mučeničkom smrću, protiveći se uvođenju paganskih običaja. Po narodnom običajnom kalendaru, ovo je dobar dan za sve što se radi sa bosiljkom.
Smisao posta nije samo promena načina ishrane. Crkveno učenje naglašava da telesni post treba da prati i duhovno uzdržavanje – od svađe, vređanja, ružnih reči, loših misli i postupaka, uz više vremena posvećenog molitvi, praštanju i dobrim delima.
Tokom Gospojinskog posta vernici se posebno podsećaju na potrebu za mirom, strpljenjem i pomoći drugima. Uzdržavanje od hrane životinjskog porekla ima smisla tek kada ga prati nastojanje da se čovek uzdrži i od postupaka kojima povređuje druge. Zbog toga se ovaj period tradicionalno provodi mirnije, uz molitvu i pripremu za praznik Velike Gospojine.
