Građani Srbije i dalje imaju duže radno vreme od proseka Evropske unije (EU), ali uprkos tome imaju niže plate i slabiji životni standard od većine evropskih zemalja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić im poručuje da moraju još više da rade.
Srbija je i dalje daleko iznad proseka Evropske unije po broju radnih sati nedeljno, pokazali su najnoviji podaci Evrostata za 2025. godinu. Prema njima, u Srbiji je prosečna radno nedelja imala 40,6 sati, dok je na nivou EU to bilo 35,9 sati. To znači da ljudi u Srbiji u proseku rade oko četiri časa više nedeljno. Ako se pogledaju i pojedinačne zemlje, Srbija je i tu iznad svih po broju radnih sati, jer su u EU najduže radne nedelje zabeležene u Grčkoj sa 39,6 sati, Bugarskoj i Poljskoj sa po 38,7 i Litvaniji sa 38,4. S druge strane, Holandija je imala najkraću radnu nedelju sa 31,9 sati, a pratile su je Danska i Nemačka, obe sa po 33,9 i Austrija sa 34 radna sata.
Ako pogledamo zemlje regiona, jedino u BiH je radno vreme duže jer se radi 40,9 sati nedeljno. U Hrvatskoj radnici provedu oko 37,7 sati na poslu, u Mađarskoj 37,4, u Severnoj Makedoniji 39,5, u Rumuniji 38,2, a u Bugarskoj 38,7. Međutim, prosečna plata u Srbiji u martu iznosila je 121.650 dinara, odnosno oko 1.040 evra, dok je, recimo, u Hrvatskoj u istom mesecu iznosila 1.555 evra.
Iako je u Srbiji broj radnih sati veći, plate su još uvek značajno niže. Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je ponovo poručio da ljudi u Srbiji moraju da rade više, te da i Nemačka planira povećanje radnih sati kako bi ostala konkurentna. Ono što nije rečeno jeste da radnici u Nemačkoj u proseku imaju gotovo sedam časova kraću radnu nedelju.
Ipak, situacija nije tako crno-bela, a profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko objašnjava da razlika nije tolika koliko brojke pokazuju. On podseća da je prosečno radno vreme u Srbiji bilo više, te da se nastavlja blagi pad nedeljnog radnog vremena u Srbiji. To što je naše radno vreme i dalje značajno iznad proseka EU, prema njegovim rečima, može da se objasni sa nekoliko faktora. „Jedan od faktora je taj što kod nas ima jako malo rada na nepuno radno vreme, odnosno ‘part tajm’. To je glavni faktor, jer imate zemlje poput Holandije gde više od polovine žena radi ‘part tajm’, a kod nas ukupno i muškarci i žene možda svega pet odsto rade tako“, objašnjava Arandarenko.
Kako naglašava, bitna je i struktura zaposlenosti i to sektorska. „U poljoprivredi se radi više nego u drugim delatnostima. Poljoprivrednici prijavljuju da rade više od tih 40 sati nedeljno. Isto i ljudi koji imaju svoje firme rade više, odnosno većina njih iz kategorije samozaposlenih. Kada se to sabere, te strukturne stvari su ono što u dobroj meri gura naš prosek da budemo veoma visoko“, ukazuje sagovornik.
Takođe, kako navodi, u Srbiji ima više ljudi koji imaju glavni i pomoćni posao, odnosno rade dva posla, što je još jedan od faktora koji utiču na veći broj radnih sati u proseku. Arandarenko kaže i da je vrlo verovatno i da se u Srbiji više radi prekovremeno, pa da i to sve utiče, ali i da računica zavisi od obračuna radnih sati. „Poslodavci će reći i da mi u naše radno vreme uračunavamo pauze, a da to na Zapadu ne računaju. A statistika je iz upitnika na koji odgovaraju sami zaposleni, pa bi i to mogao da bude jedan od faktora“, napominje on.
