Zakon o javnom redu i miru, koji bi uredio ponašanje na društvenim mrežama nije primenljiv, domašaj državnih organa je ograničen i teret dokazivanja je prebačen na građane, zaključeno je danas na panel diskusiji o predlogu izmena i dopuna tog zakona koji je predložio Zaštitnik građana.
Izvršna direktorka nevladine organizacije „Partneri Srbija“ Ana Toskić Cvetinović kazala je da je Srbija na globalnom indeksu od prošle godine prešla u kategoriju zemalja sa ograničenim internetom, a da je godinama unazad bila zemlja sa slobodnim onlajn prostorom, te da je ta promena indeksa reakcija države na masovne proteste.
„Ovakvo jedno rešenje, treba pre svega da posmatramo u tom kontekstu, mislim da je bitno posmatrati i u širem kontekstu onoga što jeste globalni trend, a to jeste pokušaj da se onlajn prostor uredi i da se društvene platforme učine odgovornim za ono što se dešava u onlajn prostoru“, izjavila je Toskić u prostoru „Miljenko Dereta“ u Beogradu.
Dodala je da fokus treba da bude na uređivanju samih platformi a ne njenih korisnika, kao i da je u tekstu tog zakona problem definicije društvene mreže. „Ovo što ovaj propis pokušava da reguliše, nije infrastruktura, nisu ti glavni igrači koji omogućavaju pristup i postavljaju uslove, već pojedinca, građanina, korisnika i tu je domašaj jako ograničen za sve nacionalne organe i prvo pitanje koje se postavlja je pitanje primenljivosti ovakvog rešenja“, rekla je ona.
Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović navela je da postoje već zakoni koji regulišu društvene mreže i da odgovornost mora da preuzme onaj ko je to kreirao. „Ako se ovo usvoji, građani će biti neko ko je najviše pogođen, novinari naravno posledično zato što će se stvarati auto-cenzura, jer kritika je nešto što je u granicama slobode izražavanja i te granice moraju da se poštuju, ali ne može se sužavati prostor za debatu, mi ovo vidimo kao zlonamernu inicijativu“, rekla je Filipović.
Predsednica Prekršajnog suda u Beogradu Olivera Ristanović navela je da su sudovi prvi koji osete probleme zakonskih rešenja i stvarnog života. „Mislim da treba sfera digitalnog života da se reguliše, nije to prostor u kojem imamo apsolutna prava koja nemaju nikakva ograničenja i bilo bi neprihvatljivo da se ponašamo kao da je to sfera u koju ništa ne sme da zadire, osim onog što su naša prava, svako pravo ima u korelaciji neku obavezu, mene više interesuje dokle moje pravo može da ide a da ne zadire u tuđe pravo“, kazala je Ristanović.
