Približava se žetva strnina. Verovatno će započeti ranije nego što je uobičajeno, ali će trajati duže, zbog velike razlike u dinamici sazrevanja, izazvane neravnomernom distribucijom padavina i temperatura na prostoru Srbije.
Ozimi ječam uveliko menja boju listova i klasa, dok su zrna u drugoj polovini faze mlečne zrelosti. Pšenica je na većini parcela ušla u fazu nalivanja zrna tj. u fazu mlečne zrelosti. Ova faza može trajati 10 do 20 dana, zavisno od uslova sazrevanja. Za faze formiranja, nalivanja i sazrevanja zrna poželjne su dnevne temperature oko 25°S, a noćne 12°S – 15°S. To je povoljno za transport hranljivih materija iz starijih delova biljke ka vršnom delu, odnosno klasu i konačno do samog zrna.
Ovi procesi počinju odmah posle cvetanja i oplodnje, kada biljke usporavaju usvajanje mineralnih materija, ali se procesi fotosinteze nastavljaju intenzivno. Energetski procesi su usmereni ka novoformiranom delu biljke – zrnu. Završavaju se u intervalu od 35 – 45, a u rodnim godinama i do 50 dana, što zavisi isključivo od temperatura, snabdevenosti biljaka vodom i opšteg zdrvstvenog stanja delova klasa i vršnih listova.Period od klasanja do pune zrelosti zrna u rodnim godinama može trajati 55 – 60 dana. U tako povoljnim okolnostima se za nepunih 50 dana, čak blizu 50% stvorene organske materije, tokom vegetacionog perioda, premešta u zrno. Za oko 45 – 50 dana u zrnu se akumulira oko 8 -10 t/ha, ili oko 60 – 70 kg organskih materija na dan.
Ekstremno visoke temperature, preko 30°S – 35°S, česti i suvi vetrovi, nepovoljno deluju na dinamiku formiranja prinosa, skraćujući pojedine faze sazrevanja. Takođe i oblačne noći u kojima su temperature više, pa se biljke ne rashlade dovoljno. U takvim uslovima disanje biljaka je intenzivno, a samim tim se povećava razgradnja organskih materija, umesto da se akumulira u zrno.
U ovom periodu uloga proizvođača se svodi na eventualne vanredne mere zaštite od štetnih insekata, pod uslovom da se vodi računa o karenci insekticida. Takođe, moguće je uticati na nakupljanje azota u klasu, preko folijarnih tretmana posebnim vrstama vodorastvorljivih đubriva ili rastvorom urea-đubriva. Ovo se može činiti u ranim fazama formiranja zrna, do početka mlečne zrelosti. Ovakav tretman može uticati na krajnji sadržaj azota u zrnu, ali ne može bitno da poboljša tehnološki kvalitet zrna. Kasna primena azotnih hraniva donekle produžava aktivnost listova i vegetaciju. Na proizvođačima je da dobro organizuju žetvene radove, pre nego što vremenske (ne)prilike odnesu deo gotovog roda.
Iako su skoro svi elementi, odnosno komponente prinosa poznati, nedostaje masa 1.000 zrna. Ona nam ukazuje na nalivenost zrna, odnosno prinos po klasu. Kao što je poznato, padavina je bilo nedovoljno da se popravi vodni bilans u zemljištima. U ovom trenutku prema podacima RHMZS rezerve vlage su veoma skromne i neujednačene po regionima Srbije. Najkritičnije je u AP Vojvodini i velikom delu centralne Srbije. Poljoprivrednici su i nadalje suočeni sa pretećom sušom. Ipak uslovi za razvoj useva su poboljšani kišama koje su pale, barem na kratko.
Iako je još prerano za prognoze prinosa, stručnjaci ostaju pri ranijim predviđanjima, da nas čeka solidna žetva. Kao i svake godine treba očekivati veliko variranje prinosa po lokalitetima.
