Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić rekao je danas da će se naredne godine preći na plaćanje mleka po kvalitetu.
„Kako bi proizvođači bili spremni, radi se monitoring kvaliteta. Izdvajaju se sredstva da kupe novu opremu, nove mlekovode, nove uređaje, da mogu da imaju kvalitet mleka koji će biti adekvatan“, rekao je Glamočić. Dodao je da će Pravilnik o ugovornim odnosima između proizvođača, otkupljivača ili prerađivača mleka, stupiti na snagu za nedelju dana. Pravilnik, prema njegovim rečima, definiše osnovne parametre ugovornih odnosa između proizvođača mleka, prerađivača, odnosno otkupljivača tamo gde postoji posrednik u lancu. Naveo je da se definišu količine mleka u otkupu, način otkupa, merenje kvaliteta i ono što je najvažnije za proizvođače – ne može više da se desi da im neko preko noći otkaže mleko.
Pravilnik se bavi i rokovima plaćanja, s obzirom na to da su neke mlekare kasnile u plaćanju i po nekoliko meseci. „Sada je maksimalni rok po Zakonu o trgovačkim praksama trideset dana. Kazne su drakonske za one koji ne budu poštovali taj rok – do 0,2 odsto od ukupnog godišnjeg prometa“, rekao je Glamočić. Do poremećaja cena mleka došlo je, prema njegovim rečima, usled kretanja cene na evropskom tržištu. U oktobru je, kako je rekao, prosečna cena u EU zemljama bila 53 evrocenta, danas je to 42,5 evrocenta sa minimalnim brojem bakterija. Dodao je da je takvog mleka, ekstrakvaliteta, u Srbiji oko 20 procenata. „Kada mi uporedimo našu prosečnu cenu sa evropskom cenom za EU kvalitet, mi smo tu u istom rangu sa prosečnom cenom“, rekao je on. Istakao je da će manji proizvođači uvek imati manju cenu, a veći i oni koji imaju kvalitetnije mleko, veću cenu.
Na pitanje da li pada otkupna cena, Glamočić kaže da su samo neke mlekare korigovale svoje cene i to one koje su imale nešto višu cenu u prethodnom periodu. Glamočić je rekao da je pravilnik jedno od oruđa pomoću kojeg će se očuvati mlekarski sektor. „U septembru smo počeli masovni monitoring mleka u kompletnoj Srbiji. Radimo akcioni plan, ne samo zbog pristupanja EU, već prvenstveno zbog naših proizvođača, da oni shvate kakav im je trenutno kvalitet mleka i šta treba da urade da bi taj kvalitet unapredili“, rekao je Glamočić.
Podsetio je da da država po grlu daje 55.000 dinara, a premija po mleku iznosi 19 dinara i naveo daje to oko 30 dinara po litru mleka. „Država čini sve da sačuva ovaj sektor zato što je nama bitan, da bismo sačuvali prvenstveno naša sela, da bismo sačuvali i male i velike proizvođače“, rekao je Glamočić. Istakao je dve trećine sirovog mleka u Srbiji dolazi sa malih porodičnih farmi i naveo da su mnoge zemlje u Evropi odmah primenile stroga pravila i uništile male proizvođače. „Mi to nećemo da uradimo. Gledamo da ih kanališemo tako što dajemo podsticaje, na primer za mala gazdinstva“, rekao je Glamočić.
Ocenio je da je rešenje da se oni bave preradom na svome gazdinstvu, da plasiraju proizvode poput kajmaka, sira. „Tako će moći da opstanu, ali ako misle da ostanu kao robni proizvođači – moja poruka i apel njima je da će teško da ostanu u konkurenciji većih farmi jer jednostavno veličina farmi se povećava“, rekao je Glamočić. Na osnovu monitoringa kvaliteta mleka, proizvođači će znati kakav je kvalitet i kako da ga unaprede, jer će se u jednom momentu preći na plaćanje mleka po kvalitetu.
Istakao je da ne žele to da učine preko noći, ali da će se verovatno na to preći tokom naredne godine.
„Gledaćemo tamo negde, možda u drugoj polovini godine, da krenemo polako, u zavisnosti od njihove spremnosti“, rekao je Glamočić i dodao da se zato izdvajaju sredstva da kupe novu opremu, nove mlekovode, nove uređaje, da mogu da imaju kvalitet mleka koji će biti adekvatan. Naglasio je da mininistasrtvo „ne želi to da uradi preko noći, a da proizvođači ne budu pripremljeni, ali da moraju da shvate da treba da se pripremaju na oštriju konkurenciju“.
