„Oblačinska višnja“ jedan je od naših brendova i najvažniji izvozni voćarski artikl. Prošle godine uprkos skromnom rodu, proizvođači koji su ostvarili neki rod višanja, zahvaljujući visokoj otkupnoj ceni koja se kretala od 240 – 250 dinara uspeli su da zarade čak i više nego da su imali redovan rod. Da li će se i ove godine radovati, pitanje je.
Prof. dr Nenad Magazin, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, vrstan poznavalac voćarstva, smatra da je ova godina dobra po obimu proizvodnje. Kada je reč o višnji mrazeva je bilo, ali u zanemarljivom obimu. Stanje na terenu do sada ukazuje na to da ovo može da bude jedna od rekordnih ili rodnijih godina za višnju. – Nadam se da se to neće negativno odraziti na cenu, s obzirom na to da se na svetskom i evropskom tržištu oseća deficit zamrznute višnje. Pogotovo što su Poljska i Mađarska, inače vodeće zemlje u proizvodnji višnje, poprilično pretrpele štete od mraza, objašnjava prof. dr Magazin. – Očekuje se veliki deficit kod prerađivača koji otkupljuju višnju, što može da utiče da bez obzira na visok rod kod nas cena ne bude visoka kao prošlogodišnja ali će verovatno biti zadovoljavajuća za proizvođače spram trenutnih okolnosti. Nije ni realno da proizvođači očekuju visoku prošlogodišnju cenu. Pretpostavlja se da otkupna cena neće biti ispod jednog eura, bar 120 dinara, a možda bude i viša.
Ako vremenske prilike dozvole, berba „oblačinske višnje“ u nekim zasadima počeće za nedelju dana. Prof dr Magazin upozorava da već na početku postoji problem kod se radi s velikom količinom plodova koji se beru u relativno kratkom roku. Naši preradni kapaciteti su mali i ne mogu da prime velike količine višnje koje dolaze do njih, zagušuju se, propadaju plodovi, nastaju gubici, što je mana ove proizvodnje. Takođe, nedostaju nam linije za sortiranje, otkoštavanje i skladištenje zamrznute višnje. Ne treba zaboraviti da je „oblačinska višnja“ atraktivna voćna vrsta i bez obzira da li je na većim ili manjim površinama moguća je mehanizovana berba – deo tresačima deo kombajnima zavisno kako je formiran zasad, što značajno pojeftinjuje proizvodnju.
Dipl.inž. Sanja Čokojević, stručnjak PSSS „Poljoservis“ Knjaževac, kaže da se u tom kraju oblačinska višnja gaji na 1.800 ha, a očekuje se oko 15 t/ha roda. Primetno je da su ovde prošle jeseni i proletos podizani novi zasadi. Proizvođači su bili podstaknuti prošlogodišnjom otkupnom cenom. – Ove godine rod je veći od prošlogodišnjeg, a plodovi su kvalitetni i krupniji, kaže Sanja Čokojević. – Kiša koja je ovde nedavno pala pogodovala im je. Dobro bi došla još jedna za 10 dana. Do sada je oko 50 – 70 odsto ploda naliveno. Uobičajeno je da berba bude oko 1.jula, a ako otopli biće i ranije. Berba je mehanizovana. Do berbe ne bi trebalo da bude jako toplo, ali ni pevelika kiša nije poželjna da ne bi došlo do pucanja plodova. Nažalost dešavalo se da bude i grada nedelju dana pred berbu. Sve je neizvesno, pogotovo što je to proizvodnja koja se odvija pod vedrim nebom. Sanja Čokojević ukazuje na to da knjaževački zasadi, iako nemaju zaštitne mreže ni sisteme za navodnjavanje, imaju izuzetno kvalitetan, cenjen i tražen plod.
