Pitanje povraćaja zadružne imovine jedno je od najdugotrajnijih i najspornijih pitanja u srpskoj poljoprivredi. Predstavnici zadruga i akcionara godinama upozoravaju da je tokom procesa privatizacije veliki deo zadružnog zemljišta promenio vlasnika, dok postupci za utvrđivanje stvarnog stanja i povraćaj imovine traju decenijama.
Kako je svojevremeno izjavio predstavnik akcionara bivšeg Poljoprivrednog kombinata „Prvi maj“ iz Ruskog Krstura Mihajlo Katona, više od 200.000 hektara zadružnog zemljišta „pretvoreno“ je u društvenu svojinu, nakon čega je prodato u postupcima privatizacije. – Ako se računa da je hektar vredeo oko 10.000 evra, reč je o dve milijarde evra imovine. O tome više od decenije i po znaju svi nadležni organi, ali se problemi ne rešavaju – rekao je Katona.
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj istakla je da je neophodno ubrzati rešavanje svih postupaka kako bi zadružna imovina bila vraćena njenim vlasnicima. Prema njenim rečima, problem proizlazi iz različitih zakonskih rešenja koja su važila tokom devedesetih godina i kasnijih privatizacija društvenih poljoprivrednih preduzeća. – Imovina zadruga u velikom broju slučajeva nije vraćena zadrugama, iako ona po zakonu pripada zadruzi kao pravnom licu – navela je Nestorov Bizonj. Pored poljoprivrednog zemljišta, zadruge potražuju povraćaj objekata, poljoprivredne mehanizacije i druge opreme. Iako je teško precizno proceniti ukupnu vrednost te imovine, stručnjaci ocenjuju da se radi o značajnim iznosima.
Savet za borbu protiv korupcije godinama ukazuje na probleme u vezi sa privatizacijom poljoprivrednih preduzeća i raspolaganjem državnim, društvenim i zadružnim zemljištem. U jednom od izveštaja Savet je naveo primer pokojnog biznismena Mileta Jerkovića, koji je tokom privatizacija raspolagao sa više od 30.000 hektara najplodnije vojvođanske zemlje. Prema podacima Saveta, nakon raskida ugovora sa Jerkovićem, u katastru je evidentirano oko 4.000 hektara zemljišta u društvenoj, državnoj i mešovitoj svojini, dok za preostale površine, kako je navedeno, nije bilo jasnih podataka. Savet je tada ocenio da prikrivanje stvarnog stanja može ukazivati na zaštitu privatnih, a ne javnih interesa.
Dok se u Srbiji zadruge i dalje suočavaju sa nerešenim imovinskim pitanjima, u svetu zadrugarstvo predstavlja jedan od najvažnijih modela ekonomskog organizovanja. Prema podacima Međunarodnog zadružnog saveza, danas u svetu posluje više od tri miliona zadruga, koje okupljaju više od 12 odsto svetskog stanovništva. U zadrugama je zaposleno oko 10 odsto ukupno zaposlenih ljudi na planeti. Agroekonomski stručnjak Branislav Gulan smatra da se zadruge u Srbiji ponovo bore za opstanak upravo zato što njihov položaj nije sistemski rešen. – Zadruge predstavljaju važan instrument razvoja sela i poljoprivrede, ali bez rešavanja pitanja imovine i stvaranja stabilnog pravnog okvira teško mogu ostvariti svoj puni potencijal – ističe Gulan.
Iako se o problemu zadružne imovine govori više od dve decenije, brojni postupci još nisu završeni. Predstavnici zadruga očekuju da država ubrza rešavanje sporova i omogući povraćaj imovine tamo gde za to postoje zakonski uslovi. U međuvremenu, ostaje otvoreno pitanje kolika je zaista površina zemljišta koja je predmet sporova, kolika je njena današnja vrednost i da li će zadruge uspeti da vrate deo resursa koji smatraju svojim vlasništvom. Za domaću poljoprivredu, koja se već suočava sa padom broja gazdinstava, stočnog fonda i stanovništva u selima, odgovor na to pitanje mogao bi imati mnogo veći značaj od samog rešavanja imovinskih sporova.
