Godišnji gubici poljoprivrede EU dostižu 28 milijardi evra, dok Srbija svake godine ostaje bez oko 25.000 hektara obradivog zemljišta.
Klimatske promene postaju jedan od najvećih izazova za evropsku i srpsku poljoprivredu. Sve češće suše, ekstremne temperature, smanjenje plodnosti zemljišta i nedostatak vode već sada ostavljaju ogromne posledice na proizvodnju hrane. Godišnji gubici u poljoprivredi Evropske unije procenjuju se na oko 28 milijardi evra, dok je Srbija samo zbog suša u poslednjih 25 godina pretrpela štetu veću od 10 milijardi evra.
Posledice klimatskih promena ogledaju se i u stalnom smanjenju obradivih površina. Procene pokazuju da Srbija svake godine izgubi oko 25.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, dok se na globalnom nivou godišnje izgubi čak 30 miliona hektara plodnih oranica, što odgovara površini cele Italije.
Suša je u Srbiji postala gotovo redovna pojava. U poslednjih 25 godina zabeleženo je devet velikih sušnih perioda, a svaki je poljoprivredi doneo procenjenu štetu od oko 1,5 milijardi evra. Ni 2026. godina ne donosi optimizam, jer se i u Evropi očekuju novi izraženi sušni periodi.
Agroanalitičar Branislav Gulan upozorava da je sadržaj humusa u zemljištu Srbije za nekoliko decenija prepolovljen – sa oko pet na svega dva i po procenta. Humus ima ključnu ulogu u zadržavanju vode, očuvanju strukture zemljišta i otpornosti useva na sušu. Problem je što je za obnavljanje samo jednog centimetra izgubljenog humusa potrebno čak 100 godina.Gulan ističe da dodatni problem predstavlja i drastičan pad stočnog fonda, jer sa manjim brojem goveda nestaje i prirodno đubrivo koje je osnov za očuvanje plodnosti zemljišta.
Srbija se već zagreva brže od globalnog proseka, a posledice su vidljive kroz sve učestalije toplotne talase, duže suše, intenzivne pljuskove i rast pritiska na poljoprivredu, vodne resurse i zdravlje stanovništva. Posebno su ugroženi usevi kukuruza, kod kojih gubici u najsušnijim godinama mogu dostići i 40 odsto. Stručnjaci upozoravaju da će očuvanje proizvodnje hrane u narednim decenijama zavisiti od ulaganja u navodnjavanje, povećanja sadržaja humusa u zemljištu, redovnih agrohemijskih analiza i primene održivih tehnologija.
Sve izraženije klimatske promene pokazuju da prilagođavanje više nije pitanje budućnosti, već uslov opstanka poljoprivredne proizvodnje. Do sredine ovog veka prosečna temperatura mogla bi da poraste za dodatnih 2,5 do 3,1 stepen, što će povećati učestalost toplotnih talasa, produženih suša i ekstremnih vremenskih pojava koje direktno utiču na prinose i ekonomsku održivost poljoprivrede.
