Korupcija i dalje predstavlja jedan od najvećih izazova za funkcionisanje institucija u Srbiji, a najnoviji podaci pokazuju da je sve više građana izloženo korupcijskim pritiscima. Istovremeno, većina građana i dalje smatra da je korupcija društveno neprihvatljiva, iako mnogi veruju da ju je u praksi teško izbeći.
Jedan od najvažnijih pokazatelja Izveštaja o percepciji korupcije u Srbiji za 2025. godinu Centra savremene politike odnosi se na „korupcijski pritisak“, odnosno situacije u kojima inicijativa za korupciju dolazi od službenika javnog sektora, bilo kroz direktan zahtev za novcem ili poklon, bilo kroz nagoveštaj da bi „neformalna usluga“ mogla da ubrza rešavanje nekog problema. U 2025. godini, 35,2 odsto izjavilo je da je bilo izloženo korupcijskom pritisku, što predstvlja porast u odnosu na 26,3 odsto iz 2023. godine. Istovremeno, udeo građana koji nisu imali takvo iskustvo pao je sa 25,8 odsto na 21,2 odsto.
Ovaj rast ne treba tumačiti isključivo kao povećanje korupcije. Naime, u 2025. godini veći broj građana imao je kontakt sa institucijama javne uprave nego dve godine ranije – procenat onih koji nisu imali nikakav kontakt pao je sa 46,3 odsto na 40,5 odsto. To znači da je više ljudi uopšte bilo u prilici da bude izloženo koruptivnim zahtevima. Ipak, podaci ukazuju da korupcijski pritisak ostaje duboko ukorenjen u odnosima između građana i javne administracije. Tokom 2025. godine 30,9 odsto ispitanika priznalo je da je dalo mito, u poređenju sa 23,3 odsto dve godine ranije. Istovremeno, procenat građana koji navode da nisu davali mito blago je opao, sa 27,9 na 24,5 odsto.
Pored porasta broja građana koji su imali direktno iskustvo sa korupcijom, istraživanje pokazuje da raste i očekivanje da će se korupcijski pritisak javiti prilikom kontakta sa javnim institucijama. Čak 68,5 odsto građana smatra da je verovatno da će biti izloženo korupcijskom pritisku, odnosno da će se od njih očekivati novac, poklon ili neka druga neformalna usluga kako bi ostvarili svoje pravo ili dobili javnu uslugu. U izveštaju iz 2023. godine, ovaj procenat iznosio je 61,3 odsto. Ovakav trend ukazuje na pogoršanje percepcije integriteta javnih institucija i rast očekivanja da su koruptivne prakse sastavni deo kontakta sa državnom administracijom.
Uprkos rastu iskustava sa korupcijom, većina građana i dalje ima negativan stav prema takvim praksama. Prema istraživanju, 72,9 odsto građana ne toleriše korupciju, dok 27,1 odsto iskazuje određeni stepen tolerancije. U odnosu na 2023. godinu gotovo da nije bilo promena – udeo građana koji odbacuju korupciju porastao je tek sa 72,1 na 72,9 odsto. Međutim, upravo poređenje ovih rezultata sa podacima o stvarnim iskustvima pokazuje jedan od ključnih paradoksa istraživanja. Iako većina građana smatra da je korupcija neprihvatljiva, istovremeno se sve više njih susreće sa koruptivnim pritiscima ili učestvuje u davanju mita. To ukazuje na jaz između normativnih stavova i svakodnevne prakse, odnosno na percepciju da se određene usluge ili prava često ne mogu ostvariti isključivo kroz formalne procedure.
