Klimatski fenomen koji nastaje hiljadama kilometara od Evrope mogao bi narednih godina da utiče na cene hrane širom sveta. Mogućnost razvoja snažnog, takozvanog „super El Ninja“, ponovo je privukla pažnju meteorologa, ekonomista i učesnika na robnim berzama, jer iskustva iz prethodnih ciklusa pokazuju da ovakve promene često donose suše, poplave i poremećaje u proizvodnji hrane.
Iako stručnjaci upozoravaju da je još rano za konačne procene njegovog intenziteta, sve više analiza ukazuje da bi novi ciklus El Ninja mogao da predstavlja jedan od ključnih faktora koji će narednih godina uticati na globalna tržišta poljoprivrednih proizvoda. Pitanje koje se sada postavlja nije samo kakve će posledice imati po najveće svetske proizvođače hrane, već i da li bi se one mogle osetiti i u Srbiji.
Poljoprivreda je jedna od privrednih grana koja najbrže reaguje na promene vremenskih uslova. Kada suša ili ekstremne padavine pogode velike izvoznike hrane, posledice se vrlo brzo odraze na robne berze, a zatim i na cene koje plaćaju prerađivači, trgovci i potrošači.
Posebno su osetljive kulture poput pirinča, kafe, kakaa, šećerne trske i palminog ulja, čija proizvodnja u velikoj meri zavisi od stabilnih padavina i umerenih temperatura. Ukoliko ekstremni vremenski uslovi pogode najveće proizvođače ovih kultura, poremećaji bi mogli da se preliju i na svetsko tržište hrane.
Pojedine ekonomske analize upozoravaju da bi snažan El Ninjo mogao ponovo da podstakne rast cena pojedinih poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, stručnjaci podsećaju da takvi scenariji nisu izvesni i da će njihov razvoj zavisiti od vremenskih prilika, prinosa i stanja na svetskim tržištima.
Za razliku od prethodnih velikih El Ninja, globalna poljoprivreda danas raspolaže većim zalihama osnovnih žitarica, dok su mnoge zemlje značajno investirale u navodnjavanje, preciznu poljoprivredu i razvoj sorti otpornijih na sušu.
To ne znači da rizik ne postoji, ali znači da je sistem otporniji nego što je bio pre deset ili dvadeset godina. Istovremeno, klimatske promene povećavaju neizvesnost, pa stručnjaci upozoravaju da nijedna zemlja više ne može da računa na potpuno stabilne proizvodne uslove.
Iako Srbija neće direktno osetiti posledice El Ninja kao zemlje Pacifika ili jugoistočne Azije, njegov uticaj mogao bi da se prelije preko svetskog tržišta. Smanjena proizvodnja u velikim izvoznim zemljama mogla bi da utiče na cene žitarica, uljarica i stočne hrane, što bi se pre ili kasnije odrazilo i na domaće tržište.
Za domaće ratare eventualni rast cena mogao bi da predstavlja priliku za bolju zaradu, pod uslovom da vremenske prilike omoguće dobre prinose. S druge strane, stočari bi mogli da se suoče sa višim troškovima proizvodnje, dok bi prehrambena industrija mogla da oseti rast cena pojedinih sirovina.
Istovremeno, ovakvi globalni poremećaji pokazuju koliko je domaća poljoprivreda povezana sa međunarodnim tržištem. Cene koje se formiraju u Brazilu, Australiji ili jugoistočnoj Aziji danas mogu imati posledice i po proizvođače u Srbiji.
