Nadležni organi podneli su od početka godine krivične prijave protiv pet osoba osumnjičenih za nedozvoljen prelazak državne granice i krijumčarenje ljudi, pokazali su podaci Ministarstva unutrašnjih poslova.
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) Radoš Đurović ocenio je da ti podaci ukazuju da su krijumčarske mreže u pograničnom pojasu i dalje veoma aktivne, i povezane sa organizovanim kriminalnim grupama koje obezbeđuju logistiku za smeštaj i prevoz iregularnih migranata. Istovremeno, zbog efikasnijeg nadzora granice, krijumčarenje postaje sve skuplje, pa tako ukupna cena puta od zemlje porekla do neke od država Zapadne Evrope danas dostiže između 16.000 i 20.000 evra. Za organizaciju putovanja, dodaje on, krijumčari sve češće koriste društvene mreže, dok se plaćanje obavlja u etapama ili preko sistema „Hawala“. Zbog manjeg broja migranata, krijumčari sve češće pribegavaju iznudama, prevarama i nasilju.
Da je balkanska migrantska ruta danas manje opterećena nego prethodnih godina, ali ne i ugašena, potvrdio je i analitičar Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala Saša Đorđević. Prema njegovim rečima, Fronteks je tokom prvih pet meseci 2026. godine registrovao oko 3.600 neregularnih prelazaka na balkanskoj ruti, što je za 16 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Đorđević ocenjuje da sever Srbije više nije otvoreno krijumčarsko čvorište kakvo je bio 2022. i 2023. godine, kada su u pograničnom pojasu, u šumama, postojali veliki kampovi i oružani sukobi krijumčarskih grupa. Đorđević kaže i da aktivne krijumčarske mreže danas brzo menjaju pravce kretanja prema Mađarskoj i Hrvatskoj, uključujući i rutu preko Bosne i Hercegovine. Strane krijumčarske grupe – najčešće avganistanske – organizuju putovanja, finansiranje i prelazak granica, dok lokalni saradnici obezbeđuju prevoz i smeštaj, kaže Đorđević.
Kako je iregularnih migranata manje, krijumčarske grupe, prema njegovim rečima, pokušavaju da nadoknade gubitke iznudama, prevarama i nasiljem, dok se sve češće primenjuje i model u kojem migranti legalno ulaze u zemlje Zapadnog Balkana, a zatim uz pomoć krijumčara nastavljaju put ka Evropskoj uniji. Rizik za lokalno stanovništvo danas je, prema oceni Đorđevića, manji i uglavnom ograničen na pogranična područja, dok za migrante ostaje visok upravo zbog iznuda, nasilja, prevara i opasnih načina transporta.Evidentan je manji broj otvorenih oružanih sukoba nego pre nekoliko godina, ali, upozorava Đorđević, slučaj iz okoline Obrenovca iz maja 2026. godine, kada je bilo poginulih i povređenih migranata, pokazuje da opasnost nije nestala. Đorđević ne očekuje novi migrantski talas razmera iz 2022. i 2023. godine, ali smatra da je moguć povremeno pojačan pritisak na sever Srbije uz nastavak ulazaka preko istočne granice zemlje.
