U Srbiji 14,5 odsto zaposlenih kod poslodavca radi po ugovoru na određeno, znatno više od proseka EU, koji iznosi 9,9 odsto, pokazali su podaci Eurostata za 2025. godinu.
Od 35 evropskih država za koje Eurostat poseduje podatke, samo dve su imale veći procenat zaposlenih na određeno od Srbije, a to su Severna Makedonija (15,4 odsto) i Holandija (18,4 odsto). Poređenja radi, u regionu najniži procenat zaposlenih na određeno ima Rumunija (1,6 odsto), što je skoro najniži procenat u celoj Evropi. Zatim Bugarska ima 2,2 odsto radnika na određeno, Mađarska 3,8 odsto, Slovenija 7,1 odsto, Hrvatska 7,6 odsto, Bosna i Hercegovina 8,9 odsto i Severna Makedonija sa 15,4 odsto, dok za Crnu Goru nema podataka.
U Srbiji se prošle godine skoro svaki sedmi zaposleni kod poslodavca nalazio na ugovoru na određeno. Takvi ugovori karakteristični su za sektore koji radnike zapošljavaju sezonski, poput ugostiteljstva, hotelijerstva, poljoprivrede ili građevine. Van sezonskih poslova ugovori na određeno se obično zaključuju zbog privremeno povećanog obima posla ili potrebe da se određeni posao završi u predviđenom roku.
Drugi razlog za toliki broj radnika na određeno u Srbiji je to što još od 2013. godine važi zabrana zapošljavanja za stalno u javnom sektoru, zbog čega u državnim institucijama pribegavaju ugovorima na određeno koji se stalno obnavljaju. Za zapošljavanje za stalno je, kako se navodi, potrebna posebna dozvola, dok za ugovor na određeno nije, tako da je od uvođenja te zabrane broj „privremeno“ angažovanih radnika u javnom sektoru drastično skočio. Vlada Srbije je početkom 2020. godine odobrila prvi talas konkursa za zapošljavanje u prosveti na neodređeno vreme za 5.000 prosvetnih radnika.
Psiholog Sarita Bradaš rekla je da je sigurnost zadržavanja posla važan faktor koji utiče na kvalitet posla i život radnika. „Sigurnost zaposlenja jedan je od ključnih pokazatelja dostojanstvenog rada. Mnogo je bolje da imate zadovoljnog radnika, a zadovoljan radnik nije onaj koji je nesiguran na tom poslu. Ako poslodavci žele da zadrže svoje radnike i radnice, prva stvar koju će da urade da ih zaposle na neodređeno vreme“, kazala je ona. Bradaš smatra da su ugovori na određeno jedan to načina da se zaposleni „drže na kratkoj uzici“.
Zakon o radu jasno propisuje da radni odnos na određeno sa prekidima ili bez prekida ne može trajati duže od 24 meseca, već posle maksimalno dve godine poslodavac mora da ponudi ugovor na neodređeno ili da prekine radni odnos.
