Cene hrane u Srbiji dostigle su 96,6 odsto proseka Evropske unije, iako je prosečan dohodak stanovništva ispod polovine evropskog proseka. Fiskalni savet upozorava da se uzroci visokih cena ne mogu tražiti samo u trgovini, već i u neefikasnosti poljoprivredne proizvodnje, prerade i distribucije.
Hrana u Srbiji približava se evropskim cenama brže nego ostali proizvodi i usluge. Prema najnovijoj studiji Fiskalnog saveta „Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: proizvodnja, cene i agrarna politika“, cene hrane i bezalkoholnih pića dostigle su 96,6 odsto proseka EU, dok je ukupni nivo cena proizvoda i usluga za ličnu potrošnju u 2024. bio na gotovo 60 odsto evropskog proseka. Istovremeno, prosečan dohodak u Srbiji nije dostigao ni polovinu proseka EU. Zbog toga visoke cene hrane imaju posebno izražene ekonomske i socijalne posledice, budući da hrana i bezalkoholna pića čine gotovo 30 odsto prosečne potrošačke korpe.
Analiza pokazuje da je hrana u Srbiji skuplja nego u 11 država centralne i istočne Evrope. Posebno je upečatljivo poređenje sa Rumunijom i Bugarskom, koje su razvijenije od Srbije, ali imaju niži nivo cena hrane. U Rumuniji cene hrane iznose oko 76 odsto proseka EU, a u Bugarskoj oko 89 odsto. Fiskalni savet ocenjuje da bi se, imajući u vidu nivo razvijenosti Srbije, moglo očekivati da domaće cene hrane budu osetno ispod evropskog proseka.
Najveća odstupanja naviše zabeležena su kod ulja i masti, čije su cene oko 20 odsto iznad proseka EU, kao i kod šećera, džemova i slatkiša, koji su skuplji za oko 15 odsto. Više cene prisutne su i kod gotove hrane, mleka, mesnih prerađevina i jaja. Sa druge strane, povrće je na oko 90 odsto evropskog proseka, dok su žitarice, voće i meso na približno 85 odsto. Ipak, i kod ovih proizvoda primećuje se približavanje evropskim cenama.
Fiskalni savet ukazuje da se deo cenovnih pritisaka javlja već na početku prehrambenog lanca. Proizvođačke cene u Srbiji dostigle su u proseku 87 odsto nivoa EU u periodu od 2022. do 2024. godine. To je znatno više nego u periodu 2015–2017, kada su bile na oko 72 odsto evropskog proseka. Nagli rast usledio je 2021. i 2022. godine, u vreme globalne krize na tržištu poljoprivrednih inputa, ali je, prema oceni autora, uticaj tog šoka u Srbiji bio snažniji nego u drugim evropskim ekonomijama.
Ipak, analiza ne svodi odgovornost na poljoprivrednike. Naprotiv, ukazuje da visoke proizvođačke cene mogu biti posledica niske produktivnosti, nestabilne ponude i drugih strukturnih problema, dok se dodatni pritisci stvaraju u narednim karikama lanca. Poređenje proizvođačkih i maloprodajnih cena pokazuje da primarna proizvodnja nije jedino objašnjenje za skupu hranu. Fiskalni savet navodi da se deo problema nalazi i u preradi, distribuciji i trgovini, uključujući moguće neefikasnosti i nepovoljnu tržišnu strukturu.
