Alek Račić o logoru u Jasenovcu

0
372

Dan sećanja na žrtve genocida u koncentracionom logoru Jasenovac obeležen je i u Srbiji i u Republici Srpskoj. U ovom logoru stradalo je oko 800.000 ljudi. O stradanju Srba u Jasenovcu razgovarali smo sa prof. dr. Alekom Račićem koji se već čitavu deceniju zalaže za to da kraj kule Nebojša bude izgrađeno spomen obeležje u znak sećanja na žrtve ovog logora.

Koncentracioni logor Jasenovac bio je najveći logor smrti na prostoru okupirane Jugoslavije za vreme Drugog svetskog rata, u tadašnjoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj. U najvećoj “fabrici smrti” na Balkanu u Drugom svetskom ratu, od leta 1941. do 30. aprila 1945, ustaše su ubile stotine hiljada ljudi, mahom Srba, Jevreja i Roma. Oko 600 preživelih zatvorenika pokušalo je 22. aprila 1945. godine u očajničkom jurišu na stražare da se dokopa slobode, ali je u tome uspelo samo njih 127. Ove godine obeležili smo 75 godina od proboja logora Jasenovac, a prof. dr Aleka Račića, koji se već 10 god bezuspešno bori da se podigne spomen obeležje jasenovačkim žrtvama u Beogradu, pitali smo koliko u Srbiji poštujemo sopstvene žrtve.

Državna komisija sudskih antropologa bivše SFRJ u sastavu: dr Zdravko Marić, Vida Brodar, Aton Pogačnik i dr Srboljub Živanović, septembra 1964. završila prvu fazu ispitivanja masovnih grobnica na stratištu u Donjoj Gradini sa druge strane Save od logora Jasenovac. Akademik Srboljub Živanović gpvprio je da su se članovi komisije uplašili brojeva do kojih su došli. On je, kada je postao predsednik Međunarodne komisije za istinu o logoru u Jasenovcu utvrdio da je u masovnim grobnicama koje su se prostirale na dužini od 12,5 km i širini od 4,5,km, bilo oko 800.000 ubijenih od kojih je Srba bilo 700.000. U grobnice, široke šest, a duboke osam metara, ljudi su naslagani jedni na druge, po 27 osoba, i starih i mladih.

Prof. dr Alek Račić već 10 godina bori se za to da u Beogradu, kraj Kule Nebojša, gde se nalazi masovna grobnica bude izgrađeno spomen-obeležje žrtvama jasenovačkog logora. U svojoj borbi, ostao je usamljen pošto ni od državnog ni od crkvenog vrha nema odgovora na njegove predloge.

Dugo godina nije se govorilo o zločinima o Jasenovcu, o broju zarobljenih i broju ubijenih, a oni koji su pokušavali da dođu do tačnih podataka trpeli su brojne neprijatnosti od ustaškog lobija. Međutim, u poslednje vreme došlo je do svojevrsne revizije istorije kada je u pitanju genocid u NDH, kaže prof. dr Alek Račić.

Da je do revizije istorije kada je u pitanju genocid u Hrvatskoj došlo govori i  to što je nedavno snimljen film “Dnevnik Diane Budisavljević”, koji dr Račić ocenjuje pozitivno jer je posle 40 godina prvo ostvarenje hrvatske kinematografije o genocidu u NDH, posle Lordana Zafranovića i filma “Okupacija u 26 slika” koji je i dalje film sa najvernije opisanim scenama ustaških krvoločnih pirova nad srpskim stanovništvom

U Sremskoj Mitrovici u Srbiji i u Donjoj Gradini u Bosni i Hercegovini 26. aprila je istovremeno obeležen Dan sećanja na žrtve genocida u koncentracionom logoru Jasenovac u spomen na 22. april 1945. godine, kada je samo 127 logoraša, od preostalih 1.075, uspelo da se domogne slobode. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić položio je venac u Spomen parku Sremska Mitrovica, dok su u Donjoj Gradini poštu odali predstavnici Republike Srpske i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here