Novosadski sajam poljoprivrede trebalo je da bude održan po 87. put sredinom maja, ali je zbog pandemije koronavirusa pomeren na 25. septembar. U velikim kompanijama smatraju da je najbolje rešenje da se sajam otkaže dok je malim proizvođačima stalo da sajam bude održan jer je značajan za plasman njihovih proizvoda.
Novosadski sajam poljoprivrede, najveća izložba poljoprivredne mehanizacije i proizvoda u regionu, trebalo je da bude održan po 87. put sredinom maja, ali je zbog pandemije koronavirusa pomeren na 25. septembar. Međutim, organizatori i izlagači strahuju da bi novi jesenji talas virusa mogao da poremeti i taj plan. Novosadski sajam poljoprivrede godišnje okupi preko 1.500 izlagača iz više od 60 zemalja, svaki kvadrat sajma se izda. Pored stotina sklopljenih poslova i potpisanih ugovora, ovaj sajam je svojevrsni spoj nauke, poljoprivrede i obrazovanja.
Direktor Novosadskog sajma Slobodan Cvetković smatra da je moguće da će biti manje izlagača. “Mi i dalje imamo te restrikcije i po pitanju putovanja iako smo ih mi kao država skinuli, ali ne znamo da li se može očekivati neka nova vrsta restrikcije u tom jesenjem periodu”, rekao je Cvetković.
Za mnoge, sajamski dani su najvažniji, posebno za uvoznike poljoprivredne mehanizacije. Međutim, kako se očekuju pad uvoznih marži, a ni troškovi zakupa izložbenog prostora nisu mali, u pojedinim kompanijama smatraju da je bolje rešenje da se sajam otkaže. Ipak, ako ga bude, kažu, učestvovaće.
Đorđe Mišković, izvršni direktor kompanije “Kite doo – John Deer” kaže da očekuje da ovoga puta država pomogne i Sajmu i izlagačima. “Znamo da su svi međunarodni sajmovi u ovoj oblasti otkazani i pomereni za sledeću godinu i verovatno da u nekoj od kasa namenjenoj podršci učešća u tim sajmovima, postoje sredstva koja bi se sada mogla preusmeriti na Novosadski sajam”, ukazao je Mišković.
Malim proizvođačima je stalo da sajma bude jer se za mnoge od njih čulo tek nakon nastupa na njemu. Tako je bilo i s porodičnim preduzećem “Vrtlari”, koji su na sajmu osvojili devet zlatnih medalja za kvalitet proizvoda a nakon toga im je, kažu, krenula prodaja. Sajam bi im, kaže, dobro došao da se lakše izbore s posledicama koronavirusa. Branislav Sekulić, vlasnik preduzeća “Vrtlari” rekao je da su smanjeni novčani tokovi za 70 odsto, po izveštaju Narodne banke Srbije, tako da je to pravi pokazatelj, šta se ustvari dešavalo prethodna tri meseca. “Ljudi su kupovali samo hranu, sada kada se očekuje novi talas krize na jesen da vidimo kako ćemo svi zajedno da odgovorimo na to i da preživimo to”, kaže Sekulić.
Za sam Novosadski sajam nezamislivo je da njihova najveća manifestacija ove godine ne bude održana, jer bi to njihov opstanak dovelo u pitanje. Slobodan Cvetković, direktor Novosadskog sajma, kaže da poljoprivredni sajam donosi oko 60 odsto ukupnih prihoda na godišnjem nivou. “Već ovo pomeranje novčanog toka je veliki udar na naše poslovanje, jer mi smo projektovali da u maju dobijemo taj novac, sada treba preživeti do septembra, do tog novog datuma”, rekao je Cvetković.
Održavanje sajma podržali su i republičko i pokrajinsko ministarstvo poljoprivrede, a ukoliko ne bude novog talasa epidemije, svi sajmovi koji slede na jesen, biće održani u najavljenim terminima.
