Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Ognjenu Mariju

0
149

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju praznik Svete velikomučenice Marine, u narodu poznate kao Ognjena Marija, koja se poštuje kao borac za hrišćansku veru i zaštitnica žena.

Marija je bila rodom iz Antiohije Pisidijske, od roditelja neznabožačkih. Tek u 12 svojoj godini čula je za Gospoda Isusa Hrista. Zavetovala se da se nikada neće udati. Kada je imala 12 godina, u doba cara Dioklecijana, otac je izbacio iz kuće, a tada počinju njene muke jer je primila hrišćansku veru. Carski namesnik Olimpije zaljubljuje se u nju, Marija ga odbija i on naređuje njeno brutalno mučenje. Kako niko nije mogao slomiti njenu jaku veru, sa 16 godina biva pogubljena. Ruka ove svetiteljke se nalazi u svetogorskom manastiru Vatopedu, a neke njene čudotvorne i svete mošti se čuvaju u manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera. Njih posećuju i poštuju ne samo hrišćani, već i muslimani.

U tradiciji Sveta Marina je predstavljena kao sestra Svetog Ilije, čiji se dan proslavlja 2. avgusta. Prema predanju, ona od brata krije kada je njegov praznik da se on ne bi od sreće i slavlja zaboravio i gromovima uništio ceo svet. Ali i Marija pali i kažnjava ognjem, po čemu je i dobila naziv Ognjena. Zato se danas ništa ne radi, ni u kući, ni u polju, u narodu je poznata zabrana “ni konac u iglu udenuti”. Ako se ovo ne ispoštuje, veruje se da će se tako svetiteljka uvrediti, pa će poslati vatru i gromove. Postoji poslovica koja kaže: “Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu!” Svetiteljka se i u istočnom i u zapadnom slikarstvu predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama i često sa kućama u plamenu u njenoj pozadini. U nekim krajevima se veruje da ono što se desi na Ognjenu Mariju ne sme prekinuti, pa tako ako plane vatra, ne sme se ugasiti.

Veruje se da je grmljavina na Ognjenu Mariju loš znak. To može da znači da je pred nama teška i sušna godina, a stariji tvrde da grmljavina ukazuje na bolest i siromaštvo. Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine “gori nebo i zemlja”, ne rade nikakvi poslovi, kako po kući, tako i u polju. Takođe se veruje da se na Ognjenu Mariju ne valja kupati u “velikim vodama”, jer su brojni slučajevi utapanja baš na ovaj dan.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here